sve sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

OBAVEZUJE SE tužena da isplati tužiocu 104.208,00 dinara na ime troškova celog postupka u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 294/20 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete u visini razlike između minimalne i isplaćene zarade u označenim novačanim iznosima sa opisanom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete u visini razlike između pripadajućeg i uplaćenog dodatka na zaradu po Zaključku Vlade Repbulike Srbije 05 broj 120-33572007-14 od 25.12.2008. godine u novčanim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom na način opisan u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, konstatovano je povlačenje tužbe za naknadu štete zbog neisplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.01.2016. do 01.01.2020. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 21.950,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4435/2022 od 12.01.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena označena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljna radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o osporenoj presudi u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene kao viši referent od 01.05.2006. godine. Rešenjem tužene od 12.11.2019. godine je raspoređen na radno mesto ..., u zvanju višeg referenta, sa utvrđenim koeficijentom od 8,30. Tako obračunata i isplaćena plata uvećavana je po osnovu radnog angažovanja zaposlenih na Kosovu i Metohiji za 50%, po Zaključku Vlade Republike Srbije 05. br. 120-335/2007-14 od 25.12.2008. godine. Plata koju je tužiocu isplaćena za period od 01.04.2017. do 31.12.2019. godine, bez uvećanja za 50% po osnovu navedenog zaključka, bila je niža od minimalne zarade, a takođe i primljeni tzv. „kosovski dodatak“ od pripadajućeg. Visina razlike zarade i dodatka na platu (tzv. „kosovski dodatak“) utvrđena je u prvoj varijanti nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke. Prema drugoj varijanti tog nalaza, isplaćena plata uvećana za 50% bila je viša od minimalne zarade.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer je tužiocu obračunavana i isplaćivana plata u skladu sa članom 5. stav 1. i 6. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 113/17 ... 86/19), koja je uz uvećanje od 50% po označenom Zaključku Vlade Republike Srbije od 25.12.2008. godine u spornom periodu bila viša od minimalne zarade iz čl. 111. i 112. Zakona o radu.

Revizijski sud ne prihvata izloženo stanovište nižestepenih sudova, jer smatra da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac, shodno članu 5. stav 2. Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ima pravo na isplatu minimalne zarade. Pored toga, po Zaključku Vlade Republike Srbije od 25.12.2008. godine, tužilac ima pravo i na uvećanje pripadajuće plate u visini od 50% mesečno. Tužiocu je u spornom periodu obračunavana i isplaćivana plata u iznosu manje od minimalne zarade i na taj iznos je vršeno uvećanje od 50% mesečno po navedenom Zaključku Vlade Republike Srbije. Takav obračun nije pravilan. Tužilac je imao pravo na isplatu minimalne zarade i pravo na uvećanje od 50% obračunato na taj iznos. Plata isplaćena tužiocu u spornom periodu bila je niža od iznosa koji se dobija obračunom i primenom minimalne zarade uz uvećanje iste za 50% mesečno, zbog čega tužilac ima pravo na utuženu razliku plate.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke i presude nižestepenih sudova preinačene, tako što je usvojen tužbeni zahtev u visini utvrđenoj nalazom veštaka (prva varijanta), koji tužena strana nije osporila.

Odluka o troškovima celog postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužilac je uspeo u sporu i zato ima pravo na naknadu troškova postupka za sastav tužbe i podneska u iznosu od po 9.000,00 dinara, žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara, zastupanja na dva održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara, troškova veštačenja u iznosu od 8.000,00 dinara, sudske takse za tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosima od po 2.651,00 dinar, reviziju u iznosu od 5.302,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 7.953,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković