U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u radnom sporu tužioca B.S. iz B., čiji je punomoćnik J.K., advokat u B., protiv tužene R. b. a.d. B., radi poništaja rešenja i isplate, a po protivtužbi radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5176/13 od 08.10.2014. godine, u sednici održanoj 28.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5176/13 od 08.10.2014. godine tako što SE ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Boru broj P1 38/13 od 21.05.2013. godine u prvom stavu izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nepravilno i nezakonito rešenje o otkazu, a tuženi obavezan da mu isplati izgubljenu zaradu.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5176/13 od 08.10.2014. godine u drugom stavu izreke kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Boru P1 38/13 od 21.05.2013. godine u drugom stavu izreke i u tom delu tužba odbačena kao neblagovremena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru broj P1 38/13 od 21.05.2013. godine je prvim stavom izreke usvojen tužbani zahtev tužioca i poništeno je kao nepravilno i nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj 77/2233 od 17.01.2011. godine i tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade izgubljene zarade od dana prestanka rada 31.01.2011. godine do 23.05.2011. godine isplati za svaki mesec po 71.412,41 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog mesečnog iznosa pojedinačno do konačne isplate, u roku od osam dana. Drugim stavom izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništene su odluka tuženog broj 4922 od 01.07.2010. godine kojom su tužiocu prestala sva prava i obaveze kao rukovodioca ekspoziture i Aneks ugovora o radu broj 3938 od 01.07.2010. godine kojim je tužilac raspoređen na poslove višeg saradnika za operativno poslovanje sa pravnim licima. Trećim stavom izreke je odbačen protivtužbeni zahtev tužene R. b. a.d. B. kojim je tražila da se tužilac obaveže da joj isplati iznos od 348.703,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, ukoliko sud poništi rešenje o otkazu ugovora o radu i pripadajuće ugovore, kao nedozvoljen. Četvrtim stavom izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž1 5176/13 od 08.10.2014. godine, preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nepravilno i nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj 77/2233 od 17.01.2011. godine uz obavezu tužene R. b. a.d. Beograd da mu na ime naknade izgubljene zarade od dana prestanka rada 31.01.2011. godine do dana zasnivanja radnog odnosa 23.05.2011. godine isplati za svaki mesec po 71.412,41 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog mesečnog iznosa pojedinačno, do konačne isplate. Drugim stavom izreke je ukinuo presudu Osnovnog suda u Boru u drugom stavu izreke kojom je poništena odluka tuženog broj 4922 od 01.07.2010. godine kojom su tužiocu prestala sva prava i obaveze kao rukovodioca ekspoziture i Aneksa ugovora o radu broj 3938 od 01.07.2010. godine kojim je tužilac raspoređen na poslove višeg zaradnika za operativne poslove sa pravnim licima i tužbu je u tom delu odbacio kao neblagovremenu. Trećim stavom izreke je ukinuo rešenje o odbačaju protivtužbe tuženog kao nedozvoljene sadržane u trećem stavu izreke presude Osnovnog suda u Boru. Četvrtim stavom izreke je preinačeno rešenje o troškovima postupka tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 7.800,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv naznačene presude Apelacionog suda u Beogradu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana, a da delimično nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima rukovodioca ekspozitura u B. po ugovoru o radu broj 3938 od 26.10.2007. godine. Tuženi je 01.07.2010. godine doneo odluku kojom je za vršioca dužnosti rukovodioca ove ekspoziture imenovao B.D., a drugim stavom rešenja je određeno da tužiocu prestaju sva prava i obaveze kao rukovodiocu ekspoziture tuženog u B.. Tuženi je uputio tužiocu ponudu za izmenu uslova rada od 01.07.2010. godine radi premeštaja na drugi odgovarajući posao i dostavio mu Aneks ugovora o radu od 01.07.2010. godine kojim se tužilac raspoređuje na poslove višeg saradnika za operativno poslovanje sa pravnim licima. Tužiocu je dostavljen i opis poslova i radnih zadataka za novo radno mesto. Ponudu i aneks je tužilac primio 18.08.2010. godine. Tužilac je ponudu prihvatio.

Tuženi je doneo odluku o pokretanju postupka tehnološkog viška. Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.12.2010. godine je smanjen broj izvršilaca sa tri na jednog za radno mesto viši saradnik za operativno poslovanje sa pravnim licima. To je radno mesto tužioca po aneksu od 01.07.2010. godine. Tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih. Na osnovu kriterijuma i načina utvrđivanja viška zaposlenih, tuženi je 18.11.2010. godine izvršio ocenjivanje svih zaposlenih za radno mesto viši saradnik za operativno poslovanje sa pravnim licima i sačinio je rang listu prema rezultatima rada. Tužilac je ocenjen sa ocenom 32.03 i bio je jedan od dva izvršioca sa najlošijom ocenom. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj 77/2233 od 17.01.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu broj 3938 od 2007. godine za radno mesto viši saradnik za operativno poslovanje sa pravnim licima zbog prestanka potrebe za njegovim radom po članu 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05). Tužilac je rešenje primio 25.01.2011. godine.Tuženi je tužiocu 27.01.2011. godine, isplatio otpremninu u iznosu od 248.703,34 dinara. Tužbu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac je podneo 25.02.2011. godine, a tužbu za poništaj aneksa i rešenja kojim su mu prestala sva prava i obaveze kao rukovodioca ekspoziture u B. (ova akta je primio 18.08.2010. godine) je podneo 25.10.2011. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica u prvostepenom i postupku pred drugostepenim sudom, Apelacioni sud u Beogradu je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno i zakonito na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda i ocenio je da je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno primenio materijalno pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda apelacioni sud nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je tužilac na poslovima Višeg saradnika za operativno poslovanje sa pravnim licima radio svega tri meseca i da se radi o tako kratkom vremenkom periodu koji ne može da da objektivne i tačne rezultate pri ocenjivanju njegovog rada. Naime, tužilac je do 01.07.2010. godine radio na poslovima rukovodioca ekspozitura u B., da bi 18.08.2010.godine, zaključenim aneksom ugovora o radu bio raspređen na pomenuto radno mesto koje je obavljalo ukopno pet izvršilaca. Već 18.11.2010. godine je tuženi izvršio ocenjivanje svih zaposlenih za to radno mesto. Prethodno je utvrđeno smanjenje broja izvršilaca sa tri na jednog, a tužilac je bio jedan od dva izvršioca sa najlošijim ocenama. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu izvršene ovakve ocene rezultata rada. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prilikom ocenjivanja tužiočevih rezultata rada kriterijumi nisu pravilno primenjeni, što rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim.

Iz ovog razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca u ovom delu osnovana, pa je preinačio presudu apelacionog suda utoliko što je odbio žalbu tuženog i u ovom delu potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru, ali iz drugih razloga.

Tužilac je tražio naknadu izgubljene zarade od dana prestanka radnog odnosa 31.01.2011. godine do dana zasnivanja radnog odnosa 23.05.2011. godine za svaki mesec po 71.412,41 dinar. U prvostepenom postupku je utvrđeno da je u decembru mesecu 2010. godine njegova zarada iznosila 71.412,41 dinar, a tuženi nije prigovorio visini traženog iznosa. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je usvojio ovaj deo tužbenog zahteva i obavezao tuženog na isplatu navedenih iznosa sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa primenom člana 277. ZOO.

Ocenjujući dozvoljenost revizije protiv drugog stava izreke presude apelacionog suda kojim je ukinuta prvostepena presuda u delu kojim je poništena odluka tuženog, kojim su tužiocu prestala sva prava i obaveze kao rukovodioca ekspoziture i Aneksa ugovora o radu broj 3938 od 01.07.2010. godine, kojim je tužilac raspoređen na poslove višeg saradnika za operativne poslove sa pravnim licima, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovom delu revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Imajući u vidu predmet ovog dela tužbenog zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozovljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može podneti zato što nije reč o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o sporu povodom odluke poslodavca o raspoređivanju tužioca na određene poslove – aneksom ugovora o radu i o prestanku prava i dužnosti kao rukovodioca ekspoziture. Potpisivanjem aneksa ugovora o radu tužiocu nije prestao radni odnos, već mu je prestao radni odnos tek rešenjem od 17.01.2011. godine koji je u ovoj parnici kao nezakonito poništeno. Prema tome, ne radi se o sporu iz člana 441. ZPP kada je reč o ovom delu tužbeno zahteva tužioca.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 1. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke presude.

Odredbom člana 165. stav 2. ZPP je propisano da ako sud preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiće o troškovima celog postupka. Iako je Vrhovni kasacioni sud preinačio odluku protiv koje je revizija izjavljena, troškove postupka tužiocu nije dosudio zato što je članom 163. stav 1. propisano da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja. Tužilac je na ročištu od 21.05.2013. godine održanom pred prvostepenim sudom izjavio da ne traži troškove postupka, a na ročištu pred drugostepenim sudom održanom 08.10.2014. godine je ponovio da ne traži troškove. Njegov punomoćnik je u reviziji postavio zahtev za troškove postupka, ali ih nije opredelio.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.