Rev2 3925/2023 3.19.1.25.1.4; 3.5.12

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3925/2023
25.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Vesne Subić, Ilije Zindovića i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi naknade nematerijale štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2136/23 od 01.06.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2136/23 od 01.06.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2136/23 od 01.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 469/22 od 25.10.2022. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog povrede na radu isplati ukupan iznos od 600.00,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 200.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2136/23 od 01.06.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, niti je tužilac o tome priložio odgovarajuće presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ocenjuje se na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 26.11.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković