.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3929/2023
27.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1626/23 od 26.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 27.02.2024. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1626/23 od 26.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1626/23 od 26.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1689/20 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada, koja se isplaćuje u gotovom novcu za period od novembra 2018. godine zaključno sa aprilom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada, koji se isplaćuje u bonovima, za period od novembra 2018. godine zaključno sa aprilom 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 71.274,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti preude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1626/23 od 26.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovna žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za isplatu razlike naknade za troškove za ishranu u toku rada u utuženom periodu, a pobijanom presudom pravnosnažno odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih kod tuženog na naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini ugovorenog neto iznosa te naknade (bez umanjenja za poreze i doprinose po principu obračuna bruto zarade). Radi se o situaciji kada akti poslodavca ne preciziraju da li se ugovorena novčana vrednost naknade troškova ishrane u toku rada isplaćuje u neto ili u bruto iznosu, pa se prilikom isplate određenog novčanog iznosa po tom osnovu, ne može na štetu zaposlenih zaključiti da je reč o ugovorenom bruto iznosu.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ni za novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 16.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 18.250,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
