Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda iz tačke 12. ove zakonske odredbe, na koju se ukazuje u reviziji, ne može biti revizijski razlog, saglasno članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 01.10.2007. godine zasnovala kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ..., a aneksom ovog ugovora promenjene su odredbe osnovnog ugovora u delu koji se odnosi na visinu njene zarade. Tuženi je tužilji aktom od 14.06.2011. godine, ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu, kojim bi tužilja bila raspoređena na upražnjeno mesto ..., a na osnovu Odluke skupštine društva o unapređenju poslovanja organizacionog dela operative i kompanije u celini. Istog dana, tužilja se upoznala sa njenim sadržajem, ali je odbila da potpiše prijem, što je konstatovano službenom beleškom tuženog. Tužilji je 25.07.2011. godine takođe upućena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na druge odgovarajuće poslove zbog potrebe procesa organizacije rada i to na poslove ..., kao i u prvoj ponudi, sa napomenom da je rešenjem Agencije za privredne registre od 25.07.2011. godine, razrešena sa mesta ... . Tužilji je ponuda sa aneksom dostavljena dana 14.10.2011. godilne, na koju se nije izjasnila u ostavljenom roku, te joj je rešenjem br. .../... od 14.11.2011. godine otkazan ugovor o radu. Tužilja je bila na bolovanju u periodu od 01.09.2011. godine do 30.11.2011. godine, a iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra, utvrđeno je da se tužilja leči kod interniste kardiologa od 2009. godine sa dijagnozom „...“, da su bolesti štitne žlezde počele takođe 2009. godine, zbog kojih je lečena u periodu od 31.08.2012. do 12.09.2012. godine, pa je i operisana 04.09.2012. godine, nakon čega je primila određenu terapiju. Tužilja je lečena na IOHB Banjica u periodu od 09.09.2011. godine do 21.12.2011. godine, spondilozna anularna fisura i diskus hernija. Dana 10.04.2014. godine operisana je na Klinici za onkologiju i radiologiju Srbije zbog ... na ..., a tužilji je upisana i dijagnoza – teška depresijska epizoda bez simptoma psihoze. Prema mišljenju veštaka, ove depresijske epizode kod tužilje, isprepletene sa somatskim tegobama, koje datiraju iz 2009. godine do danas, te su dijagnostifikovane ozbiljne bolesti štitne žlezde, napadi straha, arterijski pritisak, uticale na psihičku disfunkciju uz pogoršanje zdravstvenog stanja, uz izražene psihičke krize u vidu bezvoljnosti, dekoncentracije, potištenosti, samooptuživanja i osećaja niže vrednosti, zbog kojih je i lečena od strane nadležnih psihijatara. Uzimajući u vidu sve navedene okolnosti, veštak je mišljenja da su iste uticale na njeno rasuđivanje, uz delimičnu poslovnu sposobnost, tj. da tužilja bez stručne pomoći pravnog zastupnika nije bila sposobna da shvati značaj pravne radnje koju vrši i posledice koje iz toga proizilaze, a vezano za aneks ugovora o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilja bez stručne pomoći pravnog zastupnika u smislu člana 56. Zakona o obligacionim odnosima, nije bila u mogućnosti da preduzima pravne radnje u vezi ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu koja joj je dostavljena 14.10.2011. godine, iz kojih razloga je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu sa obavezom tuženog da tužilju vrati na rad.

Preinačujući prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva, drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u prvostepenom postupku zaključio da tužiljina sposobnost da shvati navode iz ponude za zaključenje ugovora o radu nije bila bitno smanjena, a činjenica da joj je trebala stručna pomoć pravnog zastupnika, ne ukazuje na njenu nesposobnost, već potrebu da se konsultuje sa stručnim licem, pogotovu što je tužilja radila na radnom mestu ... tuženog, tj. organizovala je i vodila poslovanje, zastupala i starala se o zakonitosti rada preduzeća, koji poslovi su po svojoj strukturi složeni i komplikovani, a koje je obavljala sve do odlaska na godišnji odmor u avgustu mesecu 2011. godine. Ponuda koja je tužilji uručena tek 14.10.2011. godine, je po svojoj sadržini identična ponudi od 14.06.2011. godine, sa kojom se tužilja upoznala i odbila da potpiše prijem iste, te se prema stavu drugostepenog suda tužilja sada ne može pozivati na nesposobnost za razumevanje iste. Kako tužilja nije potpisala aneks ugovora o radu, to joj je primenom člana 179. tačka 7. Zakona o radu, ugovor o radu zakonito otkazan.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Prema odredbi člana 179. tačka 7. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora o radu radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada.

Odredbom člana 172. stav 1. istog zakona, propisano je da uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni u ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude, da je zaposleni dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana, da se smatra da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana i da ako zaposleni i prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu, u smislu člana 171. stav 1. tačka 1) – 4) ovog zakona.

Polazeći od sadržine navedenih zakonskih odredbi, a u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, jer se u ostavljenom roku nije izjasnila o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, kojim bi bila raspoređena na radno mesto i poslove ..., sa istom zaradom. Suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilja, radeći na mestu ... tuženog, obavljajući odgovorne i složene poslove tog radnog mesta, a koje je obavljala sve do odlaska na godišnji odmor u avgustu 2011. godine, mogla da razume smisao navedene ponude, pogotovu što se sa njenom sadržinom upoznala i ranije, kada je odbila da potpiše prijem iste, a što proizilazi i iz iskaza tužilje kao parnične stranke, gde ni jednim svojim navodom nije ukazala da joj nije bio poznat sadržaj ponude, pa i onaj deo koji se odnosio na zaradu, jer je istakla da joj zarada ne bi bila ista, s obzirom da u aneksu nije bilo dela zarade koji je išao na račun u ... u evrima. Osim toga, iz iskaza tužilje, a i ostalih dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, proizilazi da je tužilja u spornom periodu, pa i u periodu kada je bila na bolovanju, koristila prava i izvršavala obaveze iz radnog odnosa, kao što je pravo na korišćenje godišnjeg odmora, obaveza dostavljanja doznaka i slično.

Ocenjujući navode revizije kojima se polemiše sa stavom drugostepenog suda u pogledu opravdanosti razloga za zaključenje aneksa ugovora o radu, koji je tužilja odbila da potpiše, Vrhovni kasacioni sud nalazi da isti nisu od značaja za odluku u ovoj parnici, s obzirom na sadržinu odredbi člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, s tim što napominje da je tuženi, nakon donošenja odluke o razrešenju tužilje sa radnog mesta ..., svakako morao tužilju da rasporedi na odgovarajuće radno mesto.

Iz navedenih razloga, a primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci. S obzirom na uspeh u revizijskom postupku, troškovi tog postupka nisu dosuđeni tužilji, a ni tuženom za sastav odgovora na reviziju, jer ti troškovi nisu bili dužni i neophodni za odlučivanje.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić