.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3941/2019
26.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... ..., ..., čiji je punomoćnik Milica D. Radivojević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO ..., čiji je punomoćnik Saša Aleksić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4459/17 od 22.05.2019. godine, u sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4459/17 od 22.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 104/17 od 10.07.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime prekovremenog rada isplati novčane iznose, za period, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2011., 2012. i 2013. godinu, isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.05.2014. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4459/17 od 22.05.2019. godine, po održanoj glavnoj raspravi, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke) u stavu drugom i trećem izreke i u tom delu žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za veća tužbena traženja (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 38.170,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), i našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Tužba u ovom sporu radi isplate podneta je 20.05.2014. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom zahtevu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (122.168,12 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je po žalbi revidenta prvostepena presuda preinačena u njegovu korist, pa bi pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogla koristiti samo tužilja.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
