Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac koji je po obrazovanju diplomirani ... kod tužene je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme počev od ...2005. godine, na osnovu odluke direktora od ...2005. godine, na radnom mestu ... Članom 13. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 492/1 od 29.12.2006. godine, zaključenog između parničnih stranaka, ugovoreno je da zaposleni i poslodavac prihvataju da se na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu utvrđene ovim ugovorom, primenjuju odredbe Zakona o radu i drugih propisa koji regulišu radnopravnu materiju. Rešenjem tužene broj ... od ...2020. godine tužiocu je otkazan Ugovor o radu broj ... od ...2005. godine, zbog nezakonitog rada i propuštanja radnji u obavljanju poslova radnog mesta, čime je učinio težu povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 7, 14, 15. i 16. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Navedenim rešenjem određeno je da zaposlenom radni odnos prestaje danom prijema navedenog rešenja. Rešenje sadrži obrazloženje sa analizom izvedenih dokaza, ali ne sadrži uputstvo o pravnoj pouci. Iz obrazloženja istog proizlazi da je direktor škole zaključkom od ...2020. godine pokrenuo disciplinski postupak protiv tužioca zbog navedenih povreda radnih obaveza, da je dostava navedenog zaključka pokušana ...2020. godine preporučenom pošiljkom, ali da je tužilac odbio njegov prijem, nakon čega je zaključak istaknut na oglasnoj tabli tuženog. Tužilac se ...2020. godine izjasnio na zaključak o pokretanju disciplinskog postupka. Javnu raspravu u disciplinskom postupku direktor je zakazao za ...2020. godine, na koju je tužilac bio uredno pozvan, ali istoj nije pristupio, pa je glavna rasprava održana u njegovom odsustvu, u pristustvu predsednika sindikata, kada je utvrđeno koje su povrede radnih obaveza izvršene od strane tužioca, zbog čega mu je izrečena mera prestanka radnog odnosa u smislu člana 166. stav 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilac nije pobijao rešenje tužene broj ... od ...2020. godine izjavljivanjem žalbe organu upravljanja tužene.

Imajući u vidu ovakvo utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje nezakonito iz razloga što ne sadrži pouku o pravnom leku, kao obavezni element propisan članom 185. stav 1. Zakona o radu.

Odlučujući o žalbi tužene, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu sa obrazloženjem da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana dvostepena interna zaštita, koja u konkretnom slučaju nije sprovedena propustom tužioca, te kako tužilac postavljenim tužbenim zahtevom pobija samo prvostepeno rešenje, to isto ne može biti predmet sudske zaštite u sporu ove vrste, sve u smislu člana 1. stav 5. i 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 141. stav 6. Zakona o opštem upravnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom ukazuje da je navedeni zaključak drugostepenog suda zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 1. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 88/17...6/20), propisano je da se na pitanja postupanja o upravnim stvarima koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Članom 168. istog zakona, propisano je da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na žalbu organu upravljanja u roku od 15 od dana dostavljanja rešenja direktora (stav 1), da ako organ upravljanja ne odluči po žalbi ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana isteka roka za donošenje rešenja, odnosno od dana dostavljanja rešenja (stav 7), da u radnom sporu zaposleni koji pobija konačno rešenje, tužbom mora obuhvatiti i prvostepeno i drugostepeno rešenje (stav 8).

Članom 141. stav 6. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16...95/18), propisano je da stranka kojoj je dato pogrešno uputstvo u pravnom sredstvu može da postupi po propisima ili po uputstvu, zbog čega ne sme da trpi štetne posledice. Kada nije bilo nikakvog uputstva ili je bilo nepotpuno, stranka može da postupi po važećim propisima ili da u roku od 8 dana od kada je obaveštena o rešenju zahteva dopunu rešenja.

Kod utvrđenog da rešenje tužene od ...2020. godine o otkazu ugovora o radu nije sadržalo uputstvo o pravnoj pouci, ali da se u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja na pitanja postupanja o upravnim stvarima koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da činjenica nepostojanja uputstva o pravnom leku na predmetnom rešenju tužene o otkazu ugovora o radu nije od uticaja na njegovu zakonitost u smislu člana 185. stav 1. Zakona o radu, jer je tužilac imao mogućnost da postupi po propisima i ne trpi štetne posledice takvog propusta tužene ili da zahteva dopunu rešenja, što nije učinio. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi tužioca da je nezakonito rešenje koje ne sadrži sve ono što je zakonom propisano da mora da sadrži, te da mora biti poništeno.

Nadalje, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predviđena je dvostepenost u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama vaspitanja i obrazovanja, te predmet tužbenog zahteva u sudskom sporu u cilju zaštite povređenog prava zaposlenog mora biti konačna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom žalbe zaposlenog protiv prvostepenog rešenja ili prvostepeno rešenje protiv kojeg je žalba izjavljena, ali organ upravljanja o njoj nije odlučio.

Kako tužilac protiv prvostepenog rešenja tužene o otkazu ugovora o radu od ...2020. godine nije podneo žalbu organu upravljanja, na šta je imao pravo, to je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da navedeno rešenje ne može biti predmet tražene sudske zaštite u ovom sporu, u smislu člana 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer propustom tužioca nije sprovedena dvostepena zaštita u upravnom postupku. Sledom navedenog, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je prvostepenu presudu ukinuo i tužbu odbacio u skladu sa članom 16, 374. stav 2. tačka 2. i 391. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije da tužilac uopšte nije imao mogućnost da se obrati drugostepenom organu i da zbog propusta tužene da da pouku o pravom sredstvu trpi štetne posledice. Bez uticaja su navodi revidenta da se sudski postupak može pokrenuti i protiv prvostepene odluke, kada se ima smatrati da je ista konačna, kod činjenice da je članom 168. stav 7. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno propisano da se zaposleni nadležnom sudu povodom prvostepenog rešenja može obratiti samo u situaciji ako organ upravljanja ne odluči o žalbi na to rešenje, što u konkretnom nije slučaj.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je cenio ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković