.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 394/2024
13.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žaklina Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, sa sedištem u Niškoj Banji, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade prevoza, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2522/23 od 17.08.2023. godine, u sednici održanoj 13.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2522/23 od 17.08.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2522/23 od 17.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 4995/21 od 23.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od 01.03.2020. godine do 31.10.2021. godine, isplati pojedinačne novčane iznose sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, kao u njegovom sadržaju, dok je deo tužbenog zahteva preko dosuđenih a do traženih mesečnih iznosa za period od 01.03.2020. godine do 31.10.2021. godine, sa pripadajućom zateznom kamatom, kao i zahtev za isplatu naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od marta 2020. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2522/23 od 17.08.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu naknade na ime troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za utuženi period, u situaciji kada je tužilac nakon zasnivanja radnog odnosa promenio mesto stanovanja, o toj promeni obavestio poslodavca, ali nije dobio njegovu saglasnost za naknadu troškova prevoza prema novoj adresi stanovanja, a pobijanom presudom je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu troškova prevoza preko iznosa pripadajućih prema prvobitnoj adresi stanovanja (iz zaključenog ugovora o radu). O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili odgovarajućih odredaba – člana 118. stav 1 tačka 3 Zakona o radu (''Sl. Glasnik RS'', br. 24/05 ...95/18) i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, iz kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 117.275,00 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
