Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbi člana 441. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena, ali da je neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, nastavnik ... zaposlen kod tužene je 02.06.2021. godine, na času fizičkog vaspitanja fizički kaznio učenika četvrtog razreda. Istog dana, tužilac je podneo direktoru tužene svojeručno sačinjen izveštaj o događaju na času. Tužena je 03.06.2021. godine donela zaključak, kojim je određeno da se zakaže usmena rasprava u disciplinskom postupku zbog osnovane sumnje da je tužilac izvršio povredu zabrane iz člana 111. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja – fizičko nasilje, tako što je udario šamar učeniku. Dana 15.06.2021. godine održana je usmena rasprava koju je vodio direktor tužene, na kojoj je tužilac dao usmenu izjavu, te su izvedeni drugi dokazi. Nakon rasprave tužena je rešenjem od 12.07.2021. godine tužioca oglasila odgovornim, što je na navedenom času fizičkog vaspitanja oko 11,10 časova povukao učenika IV1 razreda za ruku i udario mu šamar, na koji način je izvršio povredu zabrane iz člana 111. stav 6. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja se odnosi na fizičko nasilje, te mu izrekao disciplinsku meru prestanak radnog odnosa. Žalba tužioca izjavljena protiv rešenja od 12.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana rešenjem školskog odbora tužene od 10.08.2021. godine.

Sa polazištem na navedene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je tužena omogućila tužiocu da se izjasni o povredi radne discipline i u svrhu donošenja pobijanih rešenja sprovela disciplinski postupak na način kako je to regulisano članom 165. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te da je u tako sprovedenom postupku utvrđena povreda radne discipline kojom je prekršena zabrana iz člana 111. stav 1. tog zakona, pa izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa u skladu sa članovima 3. i 7.8. stav 3. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev kao neosnovan.

Tužena, osnovna škola je sprovela postupak utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužioca u skladu sa odredbama člana 165. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17 i 129/21), kao specijalnog zakona kojim su uređene osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Tužilac se pismeno izjasnio o događaju istog dana nakon časa, a direktor tužene je doneo pismeni zaključak, kojim je zakazana usmena rasprava i tužiocu predočena povreda zabrane koja mu se stavlja na teret. Tužilac je uz tužbu priložio ovaj zaključak, kao i poziv za usmenu raspravu u kome je izričito navedeno da mu se na teret stavlja povreda zabrane iz člana 111. stav 1. zakona, pa se neosnovano u reviziji ponavlja žalbeni navod da je izostalo pismeno upozorenje, u skladu sa članom 180. stav 1. Zakona o radu, te na taj način povređeno pravo na odbranu tužioca u disciplinskom postupku. Od vremena donošenja zaključka do usmene rasprave prošlo je više od osam dana, tužilac je saslušan na usmenoj raspravi i izneo svoju odbranu, u kojoj nije negirao fizički kontakt sa učenikom koji je odbijao da postupi po njegovom nalogu. Kontakt je kvalifikovan kao šamar prema sadržini preostalih izvedenih dokaza, tako da tužiočevo viđenje događaja nije moglo biti opredeljujuće za odluku.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ broj 88/17 .... 129/21), propisano je da je u ustanovi zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi (član 111. stav 1.), a da se pod fizičim nasiljem, u smislu tog zakona, smatra, između ostalog, fizičko kažnjavanje deteta od strane zaposlenog (član 111. stav 6.). Zaposlenom koji izvrši povredu zabrane propisane članom 110, 111. i 113. ovog zakona, odnosno koji drugi put izvrši povredu zabrane propisanu članom 112. ovog zakona i zaposlenom koji učini povredu radne obaveze iz člana 164. tačka 1. – 7. ovog zakona, izriče se mera prestanka radnog odnosa (član 166. stav 5.).

Pošto je po navedenim odredbama za svako fizičko kažnjavanje deteta od strane zaposlenog, za prvu radnju predviđena disciplinska mera prestanak radnog odnosa, preostali navodi revizije kojima se ukazuje da su pobijana rešenja nejasna i nerazumljiva, od strane Vrhovnog suda ocenjuju se bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje presude Vrhovnog suda, pa je zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković