Pobijana drugostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje revident ukazuje, kao da su učinjene pred drugostepenim sudom, tiču se ocene dokaza iznetog u prvostepenom postupku, navodima revizije da se u drugostepenoj presudi ne ocenjuje overena izjava svedoka. Međutim, činjenično stanje nije utvrđeno od strane drugostepenog suda, te nije mogla biti pogrešno primenjena odredba Zakona o parničnom postupku o oceni izvedenih dokaza pred prvostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta drugostepena presuda, koje je prvostepeni sud utvrdio, a drugostepeni sud prihvatio za pravilno utvrđeno, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog po ugovoru o radu od 01.09.2014. godine, na radnom mestu ... Tuženi je 12.12.2016. godine doneo Pravilnik o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj sistematizaciji radnih mesta, kojim je izmenio prethodni Pravilnik, i u poglavlju VII Sektor za pravne poslove, opšte poslove i ljudske resurse u naslovu „opisi radnih mesta higijeničarka i portir – noćni čuvar“ konstatovao da se ova radna mesta brišu. Nakon toga je tuženi, 29.12.2016. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, zaključno sa 30.12.2016. godine, kao višku zaposlenih, pošto je došlo do prestanka potrebe za obavljanjem njegovog posla. Dana 28.01.2016. godine je tuženi doneo odluku o angažovanju profesionalnih službi za tehničko obezbeđenje objekata – portiri u ... i higijeničarke, na osnovu koje odluke je zaključen ugovor o pružanju usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja između tuženog kao korisnika usluga i VV – ... kao davaoca usluga. Tužiocu je isplaćena otpremnina kao višku zaposlenih. Tužilac je bio jedini zaposlen na mestu ... po ugovoru o radu na neodređeno vreme. Utvrđeno je koje poslove je to radno mesto obuhvatalo, prema Aneksu Ugovora o radu od 16.08.2016. godine. Tuženi je sa GG zaključio autorski ugovor 01.05.2017. godine, kojim se imenovani obavezuje da tuženom ustupi prava korišćenja svog autorskog dela za ugovorenu autorsku naknadu, a zatim još tri autorska ugovora, poslednji 01.09.2017. godine sa rokom završetka autorskog dela do 30.09.2017. godine. GG u stvarnosti obavlja poslove ... koji se u najvećem delu poklapaju sa opisom poslova koje je radio tužilac. S obzirom na to, prvostepeni sud je ocenio da nije bilo opravdanih razloga da se tužiocu otkaže ugovor o radu i da se sa strane tuženog na opisani način radi o zloupotrebi prava, tako što je doneo rešenje kojim je zaposlenom prestao radni odnos kao višku zaposlenih, da bi te poslove nastavio da obavlja drugi zaposleni, bez primene drugih kriterijuma.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu sa razloga što smatra da tuženi nije trebalo da primenjuje kriterijume prilikom donošenja rešenja o prestanku potrebe za radom tužioca kao tehnološkog viška, jer je tužilac bio jedini izvršilac na radnom ... koje je ukinuto kod tuženog, izmenom Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Prema utvrđenoj činjenici da je sa GG tuženi zaključio ugovor o autorskom delu, proizilazi da se ne radi o zaposlenom drugom izvršiocu na poslovima ..., sa kojim se zasniva radni odnos, jer autorski ugovor nema karakter ugovora o radu.

Revizijski sud prihvata za pravilne razloge drugostepene presude, čija pravilnost navodima revizije nije dovedena u pitanje.

Tačno je da tuženi kao poslodavac nije bio u prilici da primenjuje kriterijume radi utvrđivanja za čijim radom od zaposlenih presstaje potreba kao tehnološkim viškom. Ovo stoga, što je utvrđeno da je tužilac bio jedini izvršilac na poslovima radnog mesta ..., koje je usled i tehnoloških i organizacionih promena kod tuženog prestalo da postoji. Razlozi zbog kojih tužilac smatra da je nezakonito rešenje kojim mu je prestao radni odnos, ne stoje.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, zaposlenom može da prestane radni odnos. U konkretnoj situaciji tuženi je ukinuo radno mesto na kome je poslove obavljao tužilac, kao jedini izvršilac, pa se radi o prestanku potrebe za obavljanjem određenog posla kao sistematizovanog kod tuženog, što jeste opravdan razlog za prestanak radnog odnosa. Kako je tužilac jedini zaposleni koji je radio na tom radnom mestu nema osnova za njegovim poređenjem sa drugim zaposlenima, odnosno za primenom bilo kakvih kriterijuma za to, radi donošenja odluke o tome koji od zaposlenih je tehnološki višak.

Pravilno drugostepeni sud ceni činjenice o angažovanju od strane tuženog trećeg lica, putem ugovora o autorskom delu, za obavljanje i onih poslova kakve je obavljao tužilac kao zaposleni u okviru svog radnog mesta. Pri tom, drugostepeni sud ceni i utvrđenu činjenicu da je pomenutim ugovorom tuženi poverio VV obavljanje poslova fizičko tehničkog obezbeđenja na objektima tuženog u vremenu od 15 do 07h, dakle one poslove koje je obavljao tužilac na radnom mestu ... Prema odredbi člana 182. Zakona o radu, ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim u slučaju iz člana 102. stav 2. ovog zakona, a ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Na ovaj način je ograničeno postupanje poslodavca u situaciji kada za istim poslovima kod njega postoji potreba da zaposli izvršioca. Pravilno drugostepeni sud ceni da tuženi poslodavac nije zaposlio drugog izvršioca, niti se radi o poslovima noćnog čuvara, u vremenu od 15-07h. Osim toga, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je radni odnos prestao 30.12.2016. godine, a tuženi je zaključio autorski ugovor sa GG 01.05.2017. godine, po kome faktički obavljao deo poslova koje je tužilac ranije obavljao na svom radnom mestu kao zaposleni. Konkretna situacija se ne može poistovetiti sa situacijom iz člana 182. Zakona o radu. Poslodavac je ovlašćen i u njegovoj je dispoziciji da organizuje obavljanje poslova za kojima ima potrebu, pa i tako što ih neće sistematizovati u jedno radno mesto, već će njihovo faktičko obavljanje organizovati na drugi način, bilo ugovorom o radnom angažovanju, kojim se ne zasniva radni odnos, bilo ugovorom kakav je zaključio sa privrednim društvom koje profesionalno pruža takve usluge. Upravo mogućnost poslodavca da sprovede tehnološke, ili organizacione promene zbog kojih će ukinuti određena radna mesta, dovodi do prestanka potrebe za obvljanjem određenog posla i to jeste osnov iz odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu za zakonit prestanak radnog odnosa zaposlenom. Prema tome, revizijski razlozi kojima tužilac nastoji da ospori zakonitost pobijanog rešenja nisu osnovani.

To je razlog zbog koga je revizijski sud odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić