Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, aneksom ugovora o radu broj 3 od 02.03.2018. godine određeno je da će tužilac od 12.03.2018. godine obavljati poslove ... u javnom preduzeću EPS Ogranak TENT u Obrenovcu. Tužilac je bio sprečen za rad do 22.06.2018. godine, s tim što je pre odlaska na bolovanje, tokom maja meseca iste godine dva dana - 22. i 23. maja, bio radno angažovan u Lazarevcu. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad tužilac je predao 25.06.2018. godine u kancelariji tuženog u Kraljevu i bio obavešten da će ga pozvati na rad. Tužilac je izostao sa rada u periodu od 25.06. do 29.06.2018. godine, zbog čega je tuženi 30.07.2018. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 9. stav 1. alineja 14. ugovora o radu - neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana ili pet radnih dana sa prekidom u toku godine. Prethodno je tužiocu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se on pismeno izjasnio. Kod tuženog je postojala praksa da zaposleni nisu stalno radno angažovani, već se obaveštavaju o potrebi za njihovim radom.

Na osnovu takvog činjeničnog stanja, utvrđenog na raspravi u drugostepenom postupku, pobijanom presudom je ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu tako što je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i tuženi obavezan da vrati tužioca na rad.

Po stanovištu tog suda, tužilac nije učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 19. stav 1. alineja 14. ugovora o radu od 20.08.2014. godine, da bi mu ugovor o radu mogao biti otkazan iz tog razloga u smislu člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu. Ovakvo stanovište drugostepeni sud obrazlaže utvrđenom činjenicom da je praksa tuženog bila da radno ne angažuje zaposlene u kontinuitetu, već po pozivu i da tužilac, nakon prestanka razloga za privremenu sprečenost za rad, nije dobio konkretno obaveštenje o mestu svog rada jer je pre odlaska na bolovanje radio u Lazarevcu a imao je zaključen aneks ugovora o radu sa mestom rada u Obrenovcu. Kod tako utvrđenih činjenica, sud je zaključio da tuženi poslodavac nije jasno definisao način i organizaciju rada - jedan broj zaposlenih, pa i tužilac, nisu radili u kontinuitetu već u određenim periodima i po pozivu, i da je mimo zakonskih odrebi vršio raspoređivanje zaposlenih bez zaključenog aneksa ugovora o radu, te tako nije omogućio tužiocu da jasno bude upoznat sa mestom svog rada. U takvoj situaciji, po nalaženju drugostepenog suda, tuženi iz takvog svog postupanja ne može izvoditi pravo da tužiocu otkaže ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, neopravdanog izostajanja sa posla.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je u ovom sporu činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, zbog čega se za sada ne može ispitati pravilnost primenjenog materijalnog prava. Tužilac je, prema njegovom iskazu u drugostepenom postupku, tri dana pre nastanka privremene sprečenosti za rad bio radno angažovan u Lazarevcu. Da se mesto njegovog rada nalazilo u tom mestu, proizilazi i iz pisanog izjašnjenja na upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, u kojem navodi da mu je rukovodilac sektora rekao da sačeka novo radno angažovanje jer se remont u Lazarevcu privodi kraju. U istom izjašnjenju tužilac svoj izostanak sa posla u označenom vremenskom periodu opravdava dozvolom svojih rukovodilaca, što su oni osporili u svojim iskazima koje drugostepeni sud nije posebno cenio.

Zato nije prihvatljiv pravni zaključak drugostepenog suda da tužilac nije svojom krivicom učinio povredu radne obaveze zbog koje mu je otkazan ugovor o radu, odnosno da nije znao mesto svog rada, jer mu je bilo dozvoljeno da odsustvuje sa rada zbog nepostojanja potrebe za njegovim radnim angažovanjem, s obzirom na praksu tuženog da svoje zaposlene radno angažuje periodično i po potrebi posla.

Iz tih razloga, pobijana drugostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju drugostepeni sud će ponoviti izvedene dokaze i njihovom ocenom utvrditi bitne činjenice o mestu rada tužioca pre njegove privremene sprečenosti za rad, kao i činjenice od kojih zavisi ocena krivice tužioca za izostanak sa posla u neprekidnom trajanju od tri dana, predviđene kao razlog za otkaz jer od tih činjenica zavisi zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković