Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2884/19 od 21.08.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2884/19 od 21.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2884/19 od 21.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 43/19 od 20.06.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 29.01.2016. godine do 25.12.2017. godine, plati ukupno 238.041,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u izreci presude. Obavezan je tuženi da tužilji na ime neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 29.01.2016. godine do 25.12.2017. godine plati ukupno 93.765,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u tom stavu izreke, kao i da na navedene iznose tužilji uplati izostale obaveze kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po osnovu doprinosa, kao i da tužilji naknadi parnične troškove od 72.372,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2884/19 od 21.08.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 43/19 od 20.06.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 29.01.2016. godine do 25.12.2017. godine. Tuženi je novonastalo privredno društvo od matičnog privrednog društva VV kod kojeg je tužilja bila u radnom odnosu, pa kako je tužilja sada u radnom odnosu kod tuženog BB, ovaj tuženi je u obavezi da plati neisplaćenu naknadu za utuženi period. Pobijana odluka je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju pasivne legitimacije tuženog i stoga u ovom predmetu nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 28.01.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 331.806,60 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe propisan članom 403. stav 3. ZPP, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić