U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS Beograd - Ogranak RB „Kolubara“ iz Lazarevca, kojeg u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2069/20 od 11.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 14.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2069/20 od 11.09.2020 godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 199/19 od 23.06.2020. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu isplati troškove revizijskog postupka u iznosu od 74.865,70 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 199/19 od 23.06.2020. godine, stavom prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada tužiocu u periodu od marta 2016. godine zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, kao i da na dosuđene novčane iznose uplati za tužioca doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.460,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2069/20 od 11.09.2020. godine stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada za period od marta 2016. godine do zaključno sa decembrom 2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, na način bliže naveden ovim stavom izreke, kao i da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove takse na odgovor na tužbu i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.096,28 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme u utuženom periodu od marta 2016. godine do decembra 2018.godine. Obavljao je rad tako što je svaki drugi dan radio u vremenu od 07 do 19 časova, odnosno svaki drugi dan je radio po 12 časova, a organizacija rada je takva da tužilac menja drugog zaposlenog na istom radnom mestu svakog drugog dana, s`tim što jedan dan radi od 07 do 19 časova, a drugi dan mu je pauza, koji ciklus se redovno ponavlja. Na osnovu navedenog načina rada, prvostepeni sud je izveo zaključak da je tužilac obavljao rad u smenama, te da tuženi prilikom obračuna i isplate zarade tužiocu, zaradu nije uvećavao za rad po osnovu smenskog rada za 8,9% shodno odredbi člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog. Prvostepeni sud se pozvao na odredbu člana 7. stav 2. tačka 2. PKU za EPS („Službeni glasnik RS“ broj 15/15), koji je stupio na snagu 07.02.2015. godine, kojom je ugovoreno da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac radeći po napred opisanom modelu ostvario smenski rad, a da tuženi nije vršio obračun i isplatu uvećane zarade tužiocu za smenski rad, te da je tužiocu naneta šteta zbog manje isplaćene zarade u navedenom periodu, pa je usvojio je tužbeni zahtev za isplatu uvećane zarade po tom osnovu, sa pripadajućim doprinosima.

Po stanovištu drugostepenog suda, rad tužioca nije smenski rad, zbog čega tužilac nema pravo na isplatu uvećane zarade po tom osnovu, pa je prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 108. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05,...32/13), propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to: za rad noću i prekovremeni rad, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice, dok je stavom 3. istog člana propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Odredbom člana 114. stav 1. istog zakona propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci u skladu sa opštim aktom i Ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada za dane korišćenja godišnjeg odmora.

Odredbom člana 7. stav 2. tačka 2. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 15/15), propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku ranog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad, rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, dok je odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. propisano da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Prema direktivi Evropske unije 2003/88 – ES smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili bez prekida (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (perturnum, po redu, redom). S obzirom da se pod turnusom podrazumeva utvrđen red u kome više lica jedno za drugim obavljaju neki posao radeći naizmenično i smenjujući se, između ova dva pojma nema nikakve razlike i predstavljaju sinonime. Direktiva Evropske unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.

Imajući u vidu utvrđene činjenice da tuženi tužiocu nije izvršio uvećanje zarade prema navedenim zakonskim odredbama i odredbama Kolektivnog ugovora koje su važile u spornom periodu, da je tužilac u utuženom periodu radio po modelu radnog vremena 12/36, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu tražene razlike u zaradi po osnovu smenskog rada, sa pripadajućim doprinosima. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu, radi se o smenskom radu. Naime, rad u smenama je rad koji se neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje 2 smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva organizacija rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili sa prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći. Kako je u konkretnom slučaju kod ovakvog režima rada postojao kontinuitet, te imajući u vidu i činjenicu da je smenski rad priznat u opštem aktu tužene (Posebni kolektivni ugovor za Elektroprivredu Srbije), što ukazuje između ostalog da rad sa navedenim modelom radnog vremena predstavlja smenski rad, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilac, u smislu odredbe člana 108. stav 3. Zakona o radu i člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, ima pravo na uvećanu zradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, u utuženom periodu, pa sledom toga i na uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom Fondu za PIO.

Pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, primenom člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripada i pravo na naknadu nužnih i opredeljenih troškova revizijskog postupka. Visina troškova odmerena je u iznosu od 74.865,70 dinara i to: na ime nagrade advokatu za sastav revizije 12.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kao i za takse na reviziju od 25.146,28 dinara i odluku po reviziji od 37.719,42 dinara prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 106/15.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić