.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3977/2023
21.08.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Vesne Subić, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Milosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., koje zastupaju Dimitrije Đukić i Nemanja Novaković, advokati iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća Pošta Srbije, koga zastupa punomoćnik Veljko Grković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4396/22 od 23.05.2023. godine, u sednici održanoj 21.08.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4396/22 od 23.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4396/22 od 23.05.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 695/21 od 18.07.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima na ime neisplaćenog dela zarade isplati iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, sa pripadajućom zateznom kamatom, kao i obračunatu zateznu kamatu u iznosima navedenim u izreci presude. Stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 509.440,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate u roku od 8 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4396/22 od 23.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 695/21 od 18.07.2022. godine potvrđena. Stavom dva izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su dostavili odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama tužene, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime neisplaćenog dela zarade, a shodno predviđenom koeficijentu i ugovora o radu, a odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne odstupaju od postojeće sudske prakse o obavezi poslodavca da te isplate vrši u skladu sa odredbama ugovora o radu i odredbi čl. 104, 105. i 106. Zakona o radu. Bitna povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom tuženog se ne ukazuje na drugačije odluke donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija tužene, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 15.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora u parnici za isplatu naknade za svakog tužioca pojedinačno je različita u pogledu visine, a ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Iz toga proizilazi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
dr Ilija Zindović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
