U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Samardžić, advokat iz ..., protiv tuženog AMSS Centar AR DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/18 od 03.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/18 od 03.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1654/15 od 29.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen sporazum o prestanku radnog odnosa zaveden kod tuženog pod brojem .. od 30.03.2015. godine kao nezakonit i naloženo tuženom da vrati tužioca na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 168.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.11.2017. godine pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/18 od 03.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1654/15 od 29.11.2017. godine. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je, blagovremeno, izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Suprotno tvrdnji revidentu u postupk pred drugostepenim sudom nije učinjena neka od bitnih povreda postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 8. istog zakona jer su po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni žalbeni navodi koji od odlučnog značaja i detaljno su ocenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima vozača vozila SPI. Između stranaka je zaključen ugovor o radu broj .. od 24.12.2014. godine, po kome je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na naznačenim poslovima sa početkom primene ugovora o radu od 24.12.2014. godine. Prilikom potpisivanja ugovora o radu, tužiocu je predočeno od strane tuženog da mora da potpiše i blanko pismena i to zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa i sporazum o prestanku radnog odnosa, te da ukoliko tužilac ne potpiše, neće zasnovati radni odnos kod tuženog. Tuženi je bez saglasnosti tužioca popunio zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa dana 18.03.2015. godine i u istom naveo da tužilac traži sporazumni prestanak radnog odnosa sa danom 31.03.2015. godine, kao i Sporazum o prestanku radnog odnosa sa danom 30.03.2015. godine. Tuženi je napisao i obaveštenje uz sporazum o prestanku radnog odnosa, koje obaveštenje je bez potpisa tužioca. Tužilac je odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja sa danom 31.03.2015. godine. Nakon što je tužilac obavešten o prestanku radnog odnosa kod tuženog, obratio se inspekciji rada koja je u vezi sa istim sačinila zapisnik 12.04.2015. godine, te je konstatovano stanje koje je inspektor rada utvrdio na licu mesta. Tužilac je bio uslovljen da potpiše blanko zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa i blanko sporazumni prestanak radnog odnosa prilikom zaključenja ugovora od 24.12.2014. godie sa ovde tuženim, kao i ostali zaposleni kod tuženog koji su na ovaj način potpisivali blanko zahteve za sporazumni prestanak radnog odnosa i blanko sporazumni prestanak radnog odnosa.

Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da sporazum o prestanku radnog odnosa zaključen između stranaka ne može proizvoditi pravno dejstvo jer sadrži manu volje, zbog čega je poništen kao nezakonit.

Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda.

Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da Sporazum o prestanku radnog odnosa ne ispunjava formalne uslove da bi mogao proizvoditi pravno dejstvo, niti postoji saglasnost i volja u pogledu zaključenja sporazuma o prestanku radnog odnosa, jer tužilac nije slobodno izrazio volju za zaključenje sporazuma o prestanku radnog odnosa, te kako je tužilac bio u bitnoj zabludi zaključeni sporazumi ne proizvode pravno dejstvo jer sadrže manu volje, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev tužioca te je poništen kao nezakonit sporazum o prestanku radnog odnosa.

Kod takvog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa usvojen. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potupne je prihvatio Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 26. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

U konkretnom slučaju, kako sporazum o prestanku radnog odnosa (koji je tužilac potpisao prilikom zaključenja ugovora o radu), ne izražava saglasnu volju ugovornih strana i nije zaključen na osnovu člana 177. Zakona o radu, pravilno su nižestepeni sudovi poništili navedeni sporazum.

Naime, sporazum o prestanku radnog odnosa je ništav na osnovu člana 26. Zakona o radu u vezi sa članom 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer je suprotan pravilu imperativnog karaktera po kome poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili isticani činjenični navodi jer se revizija po članu 407. stav 2. ne može izjaviti iz tog razloga.

Posledica nezakonitog otkaza je reintegracija zaposlenog i proces rada (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić