Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4522/22 od 06.06.2023. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu po protivtužbi, tako što je odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu vrati novčanu pozajmicu u ukupnoj visini od 180.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 100.000,00 dinara od 20.02.2016. godine do isplate i na iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2016. godine do isplate, kao i u delu o troškovima postupka po protivtužbi, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 524.774,72 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijena je žalba tuženog u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu po tužbi i odbijajućem delu po protivtužbi. Tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 31.400,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, koja se sastoji u propustu drugostepenog suda da obrazloži presudu.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbi članova 403. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen protivtužbeni zahtev za vraćanje pozajmice, dok je u preostalom delu osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Razlozi na kojima je zasnovana drugostepena presuda potpuni su i jasni u smislu odredbi člana 396. stavovi 1. i 2. ZPP, pa nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju je tuženi ukazao.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, privredno društvo Luka Novi Sad AD je dana 16.03.2009. godine uvršćeno u referentni spisak subjekata za privatizaciju. U toku 2014. godine nadležno ministarstvo donelo je odluku da se ovo privredno društvo izuzme iz procesa privatizacije. Dana 07.09.2018. godine, Ministarstvo privrede je objavilo javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala društva, a dana 10.05.2019. godine zaključen ugovor o prodaji kapitala između Republike Srbije–Ministarstva privrede i P&PORTS FZE, kao kupca. Nakon sprovedene privatizacije ovo privredno društvo nastavilo je da posluje pod nazivom DP World AD Novi Sad. Tužilac, po zanimanju ..., je u periodu od avgusta 2013. godine do početka jula 2019. godine, u kontinuitetu obavljao funkciju predsednika ... odbora – ... privrednog društva Luka Novi Sad AD. Dana 06.08.2013. godine između ovog privrednog društva i tužioca zaključen je ugovor o radu, kojim je konstatovano da je tužilac izabran za mandatni period od 4 godine od 06.08.2013. godine do 06.08.2017. godine, da zasniva radni odnos na neodređeno vreme, te u tački 13. predviđeno da će mu, kao ... ukoliko ga nadzorni odbor razreši funkcije ili on podnese ostavku, nakon čega bude raspoređen na druge poslove u društvu koje odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, biti isplaćena neto naknada u iznosu njegovih 6 mesečnih bruto zarada jednokratno, u roku od 30 dana od prestanka funkcije. Tužilac je u toku 2018. godine, stekao uslov za starosnu penziju i to pravo iskoristio. Iz navedenog razloga, zaključio je 16.07.2018. godine sa privrednim društvom Luka Novi Sad AD, kao poslodavcem, ugovor o međusobnim pravima i obavezama, van radnog odnosa, kojim je konstatovano da je izabran za predsednika ... odbora – ... sa mandatom od 17.07.2018. do 17.07.2022. godine, za koju funkciju mu pripada mesečna naknada za rad od 367.276,09 dinara. Odredbom člana 8. tačka 3. ugovora predviđeno je da ukoliko nadzorni odbor razreši predsednika izvršnog odbora – ... sa te funkcije ili on podnese ostavku, njemu će biti isplaćena neto naknada u visini od 12 mesečnih bruto zarada jednokratno, u roku od 30 dana od dana prestanka funkcije po bilo kom osnovu. Ugovor su potpisali za poslodavca BB i VV, kao članovi nadzornog odbora i tužilac. Tužilac je u toku obavljanja poslova ... imao saznanja o aktivnostima Vlade Republike Srbije vezanim za proces privatizacije, a ta saznanja su imali i članovi nadzornog odbora BB, VV i GG. Nakon privatizacije privrednog društva, odlukom Nadzornog odbora od 02.07.2019. godine, tužilac je razrešen funkcije predsednika ... odbora -... Nisu mu isplaćene zarade za jun i 2 dana jula 2019. godine, niti naknada predviđena članom 8. stav 3. Ugovora o pravima i obavezama ... od 16.07.2018. godine. U toku trajanja mandata dana 31.07.2015. godine, između privrednog društva i tužioca zaključen je ugovor o zajmu, kojim je tužiocu odobren iznos od 80.000,00 dinara za nabavku zimnice, ogreva, odeće, obuće po članu 33. Kolektivnog ugovora. Dana 19.02.2015. godine, zaključen je još jedan ugovor o zajmu na iznos od 100.000,00 dinara. Odlukama Izvršnog odobora privrednog društva Luka AD Novi Sad od 13.04.2016. godine, odnosno 31.12.2015. godine, izvršen je oprost navedenih dugova, a odluke o oprostu duga su sprovedene u poslovnim knjigama tuženog. Ukupna naknada predviđena članom 8. stav 3. Ugovora o pravima i obavezama ... od 16.07.2018. godine iznosi 5.783.324,88 dinara, obračunata zakonska zatezna kamata za period od 01.08.2019. godine do 06.04.2022. godine 1.594.217,06 dinara, što čini 7.377.541,94 dinara. Na osnovu ovog ugovora tužilac potražuje i naknadu za rad za mesec jun i 2 dana jula 2019. godine, u iznosima određenim u izreci prvostepene presude. Luka Novi Sad AD je u 2015. godini ostvarila neto dobit od 7.011.000,00 dinara, a poslovni dobitak od 13.814.000,00 dinara; u 2016. godini neto dobit od 593.000,00 dinara, nije ostvarila poslovni dobitak, a poslovni gubitak imala je u iznosu od 34.344.000,00 dinara; u 2017. godini neto dobit je bila 89.155.000,00 dinara, a poslovni gubitak 121.379.000,00 dinara; u 2018. godini neto dobit je bila 2.344.000,00 dinara i poslovni dobitak 4.134.000,00 dinara.

Prvostepeni sud odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za isplatu ugovorene naknade za slučaj razrešenja funkcije ... i neisplaćene zarade, odnosno o protivtužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o ovoj naknadi zasniva na odredbama članova 10., 12., 13., 17., 74., 75., 51., 52. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i članova 48. i 76. Zakona o radu, nalazeći da utvrđena hronologija događaja ne upućuje na zaključak da je naknada ugovorena suprotno prinudnim propisima i dobrim običajima, pri čemu u momentu zaključenja ugovora nije postojala izvesnost u pogledu toga da će se proces privatizacije dogoditi u toku trajanja tog ugovora. Osim toga, privatizacija nije morala nužno značiti i da će novo rukovodstvo smeniti staro rukovodstvo. Sporna odredba ugovora je po navodima tužioca u poslovnom svetu poznata kao klauzula „zlatni padobran“, kojom se direktor štiti od nedostatka sluha članova upravnog i nadzornog odbora za njegove ideje u situaciji kada mu je onemogućeno da svoju stručnost, znanje i strategiju primeni na društvo. Tuženi nije dokazao svoje tvrdnje da je tužilac bio neuspešan rukovodilac, a njegove tvrdnje da je tužilac postavljen po političkoj liniji ne mogu biti osnov za utvrđenje ništavim sporne odredbe ugovora. Prvostepeni sud deo protivtužbenog zahteva za isplatu iznosa od 180.000,00 dinara, po osnovu vraćanja pozajmice usvaja nalazeći da je pravni osnov isplate ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenica da su nakon učinjenih zajmova donete odluke Izvršnog odbora na čijem je čelu bio tužilac, kojima je izvršen oprost duga i činjenica da su ta akta sprovedena u poslovnoj evidenciji pravnog prethodnika tuženog nema značaj za drugačiju odluku suda, obzirom da ništava obligacija ne može biti ugašena.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilnu primenu materijalnog prava vezanu za utvrđenje ništavosti sporne odredbe ugovora od 16.07.2018. godine po protivtužbenom zahtevu i za isplatu koja ima osnov u tom ugovoru po tužbenom zahtevu, nalazeći da se radi o dvostrano obavezujućem ugovoru, u kome je ispunjenje preuzetih obaveza od strane tužioca u korelaciji sa preduzetim obavezama tuženog. Prihvata kao pravilne i sve razloge prvostepenog suda vezane za odluku u navedenom delu, pošto nema okolnosti koje bi vodile zaključku da je zarada tužioca bila protivzakonito visoka. Međutim, drugostepeni sud nalazi da nema osnova za vraćanje pozajmice po protivtužbenom zahtevu, budući da propust odobrenja nadzornog odbora za zaključenje ovakvih ugovora po odredbi člana 66. stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima vodi rušljivosti, a ne ništavosti ugovora kako je to našao prvostepeni sud. Ugovori o zajmu su se mogli poništavati u skladu sa odredbama članova 67. stav 1. i 77. Zakona o privrednim društvima u roku od 6 meseci od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno najkasnije u roku od 5 godina od dana učinjene povrede, pa kako tuženi zahtev za poništaj ugovora nije postavio, prvostepena presuda je preinačena u navedenom delu i protivtužbeni zahtev odbijen.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio protivtužbeni zahtev za vraćanje novčane pozajmice u visini od 180.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, te potvrdio prvostepenu presudu u delu za isplatu ugovorene naknade za rad do dana kada je tužilac razrešen funkcije ...

Naime, pravilno je pravno vrednovan nedostatak potrebnog odobrenja nadzornog odbora na zaključene ugovore o zajmu, pa pošto pravni osnov isplate po ovim ugovorima nije otpao jer nije zahtevan poništaj ugovora u prekluzivnim rokovima, tužilac se nije neosnovano obogatio i nema obavezu vraćanja primljenog. Tuženi nije doveo u sumnju punovažnost člana 6. Ugovora o međusobnim pravima i obavezama od 16.07.2018. godine, kojim je predviđeno plaćanje ugovorene naknade za rad tužiocu, kao ..., pa je stoga on pravilno obavezan da ovu naknadu plati na osnovu člana 48. Zakona o radu, u skladu sa zaključenim ugovorom.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi nisu razjasnili i pravno ocenili sve bitne činjenice u svrhu mogućnosti ispitivanja pravilnosti zaključaka da li je sporna odredba člana 8. stav 3. ugovora od 16.07.2018. godine, kojom je za slučaj razrešenja tužioca funkcije ... predviđena isplata 12 mesečnih bruto zarada jednokratno, u skladu sa interesima i ekonomskim mogućnostima privrednog društva čiji je on bio ... počev od 06.08.2013. godine. U dosadašnjem postupku utvrđena je visina ostvarivane neto dobiti i poslovni gubitak po godinama u periodu 2015.-2018. godine, ali nije izvršeno upoređenje naknade koja tužiocu pripada za slučaj razrešenja sa mesta ... po ugovorima od 16.08.2013. godine i 16.07.2018. godine sa poslovnim dobitkom pravnog prethodnika tuženog u svakoj poslovnoj godini, tokom vremenskog perioda dok je tužilac bio ...

Po navodima tuženog sporna klauzula se u poslovnom svetu naziva „zlatni padobran“ i njen cilj je da direktor bude zaštićen od nedostatka sluha članova upravnog i nadzornog odbora za sopstvene ideje, pa imajući u vidu da su rezultati rada i poslovnih odluka tužioca proverljivi u vremenskom periodu od 06.08.2013. godine do 16.07.2018. godine, nakon što utvrdi ekonomske efekte poslovanja privrednog društva prvostepeni sud će biti u mogućnosti da izvede zaključak da li su odredbe ugovora o međusobnim pravima i obavezama bile u skladu sa rezultatima ostvarenim radom i poslovnim odlukama tužioca. Za slučaj utvrđenja pozitivnog ekonomskog efekta poslovanja neophodno je izvršiti komparaciju uspešnosti poslovanja i ugovorene naknade za svaku godinu. Za slučaj utvrđenja da su ekonomski efekti višegodišnjeg rada tužioca bili suprotni interesima tuženog, te da je sporna odredba ugovorena na teret tuženog bez osnova u rezultatima ostvarenog rada, bila bi protivna dobrim običajima i načelu savesnosti i poštenja, te ne bi mogla da proizvode pravno dejstvo u smislu odredbi člana 103., u vezi članova 12., 13. i 18. Zakona o obligacionim odnosima.

U ponovljenom postupku, prvostepeni sud će odlučiti i o troškovima celog postupka na osnovu odredbe člana 165. stav 4. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je u stavu prvom izreke, a na osnovu člana 416. stav 2. ZPP u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković