.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 399/2023
25.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lazarević advokat iz ..., protiv tuženog Obrazovno vaspitnog centra „Osečina“ iz Osečine, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2842/22 od 22.09.2022. godine, u sednici održanoj dana 25.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2842/22 od 22.09.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2842/22 od 22.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2842/22 od 22.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 441/21 od 18.07.2022. godine kojom su odbijeni tužbeni zahtevi kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji za period od maja 2018. godine do maja 2021. godine, po osnovu neisplaćenog dodatka na ime naknade za topli obrok i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog iznosa do isplate (stav prvi i drugi izreke prvostepene presude) i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 27.000,00 dinara (stav treći izreke prvostepene presude). Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kaoo izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za isplatu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod utvrđenja da je tužilja kao zaposlena kojoj se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi, kao korisnika budžetskih sredstava, ostvarila pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Revizijom se neosnovano ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 31.05.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
