U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jukić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Marko Milutinović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4023/17 od 21.06.2019. godine, u sednici održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4023/17 od 21.06.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizije.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 221/17 od 14.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ... od 23.01.2017. godine i da se obaveže tuženi da je vrati na rad, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, stavljena je van snage privremena mera određena rešenjem od 10.02.2017. godine, kojom je obavezan tuženi da tužilju privremeno vrati na rad na odgovarajuće radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 103.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4023/17 od 21.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 01.07.2002. godine, prema kom ugovoru je tužilja, sa stručnom spremom 0,3 – KV/III i zvanjem ..., zasnovala radni odnos kod tuženog na poslovima ... u Pogonu ... za koje radno mesto je bila predviđena stručna sprema 0,3 – KV/ III i određen joj je koeficijent za obračun zarade od 2,97. Članom 14. stavom 1. alinejom 9. navedenog ugovora o radu određeno je da tuženi može tužilji da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost, njeno ponašanje i potrebe tuženog predviđene članom 101. Zakona o radu, kao i u slučaju davanja netačnih podataka od strane tužilje ako je to bilo od bitnog uticaja na donošenje nezakonite odluke kod tuženog ili podataka kojim tužilja obmanjuje tuženog u pogledu ostvarivanja radnih zadataka. Aneksom broj ... ugovora o radu od 03.02.2004. godine osnovni ugovor je promenjen u odnosu na zaradu, tako da je tužilji počev od 01.01.2004. godine određen koeficijent za obračun zarade od 2,55. Aneksom broj ...ugovora o radu od 02.07.2008. godine tužilja je raspoređena na radno mesto ... u Službi ... počev od 15.07.2008. godine i određen joj je koeficijent za obračun zarade od 2,35. Stranke su 29.12.2009. godine zaključile aneks broj ... ugovora o radu, u kome je navedeno da tužilja ima stručnu spremu 0,4-SS/IV i zvanje ..., i da se raspoređuje na poslove ..., za koje je bila predviđena stručna sprema 0,4 - SS/IV tehničke struke u Službi ... počev od 21.12.2009. godine i da ima pravo na mesečni obračun zarade po osnovu koeficijenta od 2,70. Aneksom broj ... ugovora o radu od 17.08.2011. godine i aneksom broj ... ugovora o radu od 18.02.2014. godine tužilji je promenjen koeficijent za obračun zarade na 2,70, dok je aneksom broj ... ugovora o radu od 25.04.2014. godine i aneksom broj ... ugovora o radu od 28.06.2015. godine tužilji promenjen koeficijent za obračun zarade na 2,95.

Rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu od 23.01.2017. godine, tužilji, zaposlenoj na poslovima ... u Sektoru ..., Službi ..., otkazan je ugovor o radu od 01.07.2002. godine, zbog toga što je tuženom dostavila diplomu o stečenom srednjem obrazovanju u trajanju od četiri godine, obrazovni profil – ..., koja nije verodostojna javna isprava, na osnovu koje je počev od 21.12.2009. godine aneksom broj ... ugovora o radu raspoređena na poslove za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen IV stepen stručne spreme i time svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđenu članom 179. stavom 2. tačkom 5. Zakona o radu u vezi sa člana 14. stavom 1. alinejom 9. ugovora o radu, kao i povredu radne discipline utvrđene članom 179. stav 3. tačka 6. Zakona o radu i da joj prestaje radni odnos danom dostavljanja ovog rešenja. Pre donošenja predmetnog rešenja, 13.10.2016. godine inspektori PU Vranje su od tuženog po službenoj dužnosti oduzeli overenu diplomu o stečenom obrazovanju Ekonomsko-trgovinske škole u ... br. .../... od 10.06.2009. godine izdate na ime tužilje, što je bio povod da tuženi 14.10.2016. godine uputi zahtev za proveru verodostojnosti diplome tužilje Ekonomsko-trgovinskoj školi u ... . U vezi ovog zahteva tuženog, Ekonomsko-trgovinska škola u .... obavestila je tuženog dopisom od 25.10.2016. godine da tužilja nije bila učenik škole, da diploma koja je izdata pod delovodnim brojem .../... nije izdata od strane škole, da delovodni broj nije u evidenciji škole, da rešenje Ministarstva prosvete o verifikaciji nije broj škole, da se broj u matičnoj knjizi ne vodi kao u školi, da potpis razrednog starešine na diplomi nije njihov, kao ni potpis direktora, te da je diploma falsifikat. Rešenjem v.d. direktora tuženog od 01.11.2016. godine obrazovana je komisija od četiri člana, od kojih su dva bili predstavnici sindikata, sa zadatkom da utvrde činjenično stanje u vezi tužilje, a na okolnost sporne diplome. Tužilja je 03.11.2016. godine pred Komisijom izjavila da je bila pozvana na informativni razgovor u PS MUP Beograd u svojstvu građanina u vezi spornih diploma Ekonomsko- trgovinske škole iz ..., da smatra da je i sama oštećena, da je u želji da stekne IV stepen stručne spreme 2007. godine upisala Ekonomsku školu u ..., da se ubrzo prebacila u Ekonomsko-trgovinsku školu u ..., zbog mogućnosti polaganja ispita elektronskim putem, i da je istu završila 2009. godine, da ne poseduje dokaz o plaćenom upisu, ispitima i o položenim ispitima. U dopisu MUP – RS PU u Vranju OKP 03/19/1/1 PU 3004/16 od 21.11.2016. godine, koje je dostavljeno tuženom, navedeno je da je diploma Ekonomsko-trgovinske škole u ..., koju je tužilja dostavila tuženom falsifikat, i da će nadležnom OJT u Beogradu protiv tužilje podneti krivičnu prijavu za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ. Nakon toga, tuženi je tužilji 13.12.2016. godine i Nezavisnom sindikatu dostavio pisano upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 01.07.2002. godine, na koje se tužilja izjasnila pismenim putem preko punomoćnika, a Nezavisni sindikat je dostavio mišljenje 21.12.2016. godine. Po prijemu dopisa PU Vranje, Odeljenja kriminalističke policije 03/19/1/1 KU 1371/16 od 27.12.2016. godine, kojim je tuženi obavešten da je OKP PU Vranje 16.12.2016. godine Prvom OJT u Beogradu podnelo krivičnu prijavu KU 1371/16 protiv tužilje zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. KZ, tuženi je tužilji dostavio dopunu upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 10.01.2017. godine, koje je tužilja primila istog dana i na isto se pismeno izjasnila preko punomoćnika, a koja dopuna je dostavljena i Nezavisnom sindikatu. Tuženi je na osnovu navedenih činjenica i dokaza doneo predmetno rešenje, koje rešenje je tužilja primila 23.01.2017. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje za poništaj predmetnog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji, pravilnom primenom materijalnog prava.

Naime, kod utvrđenog da je tužilja, sa stručnom spremom 0,3 – KV/III i zvanjem ..., zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima ..., a za koje radno mesto je bila predviđena stručna sprema 03-KV/III i s tim u vezi sa tuženim zaključila ugovor o radu 01.07.2002. godine, da je tužilja raspoređena na poslove ... (za koje je bila predviđena školska sprema 0,4-SS/IV tehničke struke) u Službu ... počev od 21.12.2009. godine, sa stručnom spremom 0,4 - SS/ IV i zvanjem ..., da je diploma tužilje o stečenom srednjem obrazovanju Ekonomsko-trgovinske škole u ... od 10.06.2009. godine falsifikat i da je tužilja upozorena u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu, koje upozorenje i dopuna upozorenja dostavljeni su i sindikatu tuženog, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je predmetno rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu zakonito i da je doneto na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 75/14) u vezi sa članom 14. stav 1. alineja 9. ugovora o radu i člana 26. stav 1. u vezi člana 15. tačka 3. Zakona o radu, i stim u vezi da tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, odnosno da se u ovom slučaju nije mogao primeniti član 26. stav 1. i član 179. stav 3. tačka 6. Zakona o radu, jer se ne radi o zasnivanju radnog odnosa. Navodi su neosnovani, iako je navedenim odredbama Zakona o radnim odnosima propisano da je kandidat dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom i da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa, ali to ne isključuje mogućnost poslodavca da zaposlenom otkaže ugovor o radu u situaciji kada se zaposleni raspoređuje na druge poslove za koje je potrebna viša stručna sprema u odnosu na onu stručnu spremu koju je zaposleni imao prilikom zasnivanja radnog odnosa. Kako je tužilja raspoređena na poslove ..., za koje je bila predviđena stručna sprema 0,4 - SS/IV, tehničke struke u Službu ... tuženog počev od 21.12.2009. godine, sa stručnom spremom 0,4 - SS/ IV i zvanjem ..., odnosno za koje poslove je bila predviđena viša stručna sprema u odnosu na stručnu spremu koju je tužilja imala prilikom zasnivanja radnog odnosa kod tuženog i kako je tužilja tuženom o stečenoj stručnoj spremi dostavila diplomu o stečenom srednjem obrazovanju Ekonomsko-trgovinske škole u ... od 10.06.2009. godine, za koju je tuženi utvrdio da se radi o diplomi koja je falsifikovana, to je tužilja nepoštovanjem radne discipline i svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđenu članom 14. stav 1. alineja 9. ugovora o radu, sa kojih razloga su bili ispunjeni uslovi da joj se otkaže ugovor o radu, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 6. Zakona o radu. S tim u vezi neosnovani su i navodi revizije da sud nije mogao da utvrđuje da se radi o falsifikovanoj diplomi, budući da je to utvrđeno na osnovu izveštaja škole, na koju se diploma tužilje odnosila.

Neosnovani su i navodi revizije da je sporno rešenje doneto po proteku roka propisanog članom 184. Zakona o radu, budući da je ove navode tužilja isticala i tokom postupka, koji su pravilno cenjeni od strane nižestepenih sudova, Naime, tužilja je tuženom predala falsifikovanu diplomu, na osnovu koje je raspoređena na druge poslove sa višom stručnom spremom i sa tuženim zaključila aneks ugovora o radu, na koji način je tuženog dovela i održavala u zabludi o svojoj stručnoj spremi sve dok nije intervenisala policija i kada je protiv tužilje pokrenut krivični postupak, kada su nastupile činjenice koje su osnov za davanje otkaza, nakon čega je tuženi preduzeo potrebne mere, u okviru roka propisanog članom 184. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji, s obzirom na uspeh tužilje u postupku po reviziji, a na osnovu člana 153, 154. i 165. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić