Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti a revident u reviziji ne ukazuje na druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. Istog Zakona..

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog do odlaska u penziju 15.12.2017. godine, tako što je obavljao poslove računopolagača - inkasanta, na naplati putarine na naplatnoj stanici ''BB'' u ... . Kod tuženog i njegovog pravnog prethodnika, tužilac je ostvario kontinuirani rad od 30 godina i pravo na jubilarnu nagradu za 30 godina rada, koje je stekao 2009.godine, pošto je radni odnos zasnovao 1979. godine. Na osnovu tada važećih normativnih akata, odnosno Kolektivnog ugovora tuženog iz 2006.godine koji je bio na snazi 2009.godine, bilo je predviđeno da poslodavac, shodno finansijskim mogućnostima može zaposlenom isplatiti jubilarnu nagradu po osnovu neprekidnog rada u preduzeću, kad zaposleni stekne uslov za to. U vreme kada je tužilac stekao pravo na isplatu jubilarne nagrade, preduzeće nije imalo finansijske mogućnosti da mu isplati jubilarnu nagradu. Tužbom podnetom 31.05.2017. godine tužilac je tražio da sud tuženog obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime neisplaćene jubilarne nagrade, imajući u vidu da je tuženi 2017. godine izvršio isplatu jubilarnih nagrada za 30 godina rada radnicima na poslovima inkasanta kojima nije izvršena isplata jubilarnih nagrada u toku 2009. godine, usled nepostojanja finansijskih mogućnosti za tu isplatu. Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja i ukazao da zaposleni kojima je jubilarna nagrada isplaćena 2017.godine nisu u istoj situaciji kao tužilac, jer su pravo na isplatu jubilarne nagrade stekli u godini kada je jubilarna nagrada isplaćivana zaposlenima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio, nalazeći da je isplatom jubilarne nagrade 2017. godine zaposlenima za 30 godina staža tuženi tužioca stavio u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene, što je u suprotnosti sa odredbom člana 19. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave pred tim sudom, preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da je njegovo potraživanje zastarelo u smislu odredbe člana 196. Zakona o radu, pošto je on pravo na isplatu jubilarne nagrade stekao 2009. godine, pa je do podnošenja tužbe 30.05.2017. godine protekao rok od tri godine propisan tom odredbom Zakona. Suprotno nalaženju prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da ni sa stanovišta odredbe člana 18. i 19. Zakona o radu, nije povređeno pravo tužioca na jubilarnu nagradu, imajući u vidu da nema dokaza da su zaposleni kojima je jubilarna nagrada isplaćena 2017. godine, bili u istoj situaciji kao i tužilac, niti je tužilac dokazao da mu jubilarna nagrada nije isplaćena s obzirom na neko njegovo lično svojstvo.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 120. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, sa izmenama i dopunama), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu poslodavac može da utvrdi pravo na jubilarnu nagradu. Na osnovu odredbe člana 196. istog zakona, sa novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Odredbom člana 18. Zakona o radu, propisano je da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposleni, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boje kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, politično ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima, ili neko drugo lično svojstvo. Na osnovu odredbe člana 19. istog Zakona, neposredna diskriminacija u smislu ovog Zakona je svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog Zakona, kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Posredna diskriminacija, u smislu zakona, postoji kada određena, naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavljala u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tuženi tužiocu nije isplatio jubilarnu nagradu za navršenih 30 godina radnog staža, koje pravo je on stekao 2009. godine, a tužbu radi naknade štete podneo je 30.05.2017. godine. Pošto sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze, u smislu odredbe člana 196. Zakona o radu, sledi da je predmetno novčano potraživanje tužioca, iz radnog odnosa, zastarelo pre podnošenja tužbe, imajući u vidu da se tuženi, kao dužnik, pozvao na zastarelost (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima), a zastarelošću prestaje pravo zahtevanja ispunjenja obaveze (član 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Isplatom jubilarne nagrade drugim zaposlenima tokom 2017. godine, tužilac nije diskriminisan, jer nije dokazao da je u istoj situaciji kao i ta lica u pogledu sticanja prava na isplatu jubilarne nagrade, niti je dokazao da mu jubilarna nagrada nije isplaćena s obzirom na neko njegovo lično svojstvo.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da rok propisan odredbom člana 196. Zakona o radu, teče od 2017. godine kada je jubilarna nagrada za 30 godina staža isplaćena drugim licima. Suprotno tim navodima revizije tužioca, to što je drugim licima tuženi isplatio jubilarnu nagradu za 30 godina staža 2017.godine nije bitna činjenica jer rok zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa, od tri godine, propisan odredbom člana 196. Zakona o radu, počinje da teče od dana nastanka obaveze (član 361. Zakona o obligacionim odnosima), koja je u konkretnom slučaju nastala 2009. godine, kada je tužilac navršio 30 godina radnog staža. Zbog toga, tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković