.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4000/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Beogradu - Odeljenje unutrašnjih poslova Novi Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 457/18 od 18.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 457/18 od 18.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 457/18 od 18.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1997/15 od 04.07.2018. godine odbijen je predlog tužioca AA iz ... od 14.12.2017. godine kojim je traženo ponavljanje postupka.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 457/18 od 18.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1997/15 od 04.07.2018. godine.
Protiv označenog drugostepenog rešenja tužilac je, na osnovu člana 403. u vezi sa članom 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Iz sadržine revizije, navoda da je u identičnim činjenično-pravnim sporovima dozvoljeno ponavljanje postupka, proizilazi da tužilac, iako se izričito ne poziva na član 404. ZPP, ovaj vanredni pravni lek izjavljuje i na osnovu te odredbe.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Navedena odredba se, na osnovu člana 420. stav 6. ZPP, shodno primenjuje u postupku povodom revizije protiv rešenja.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Pobijano drugostepeno rešenje, kojim je pravnosnažno odbijen tužiočev predlog za ponavljanje postupka podnet iz razloga predviđenog članom 426. tačka 12. ZPP, zasnovano je na ustavno-pravnom prihvatljivom tumačenju člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, redovni sudovi ne mogu primenom te odredbe proširiti dejstvo odluke Ustavnog suda na treća lica, posebno ne na lica koja su bila stranke u nekom drugom pravnosnažno okončanom postupku a koja se, po oceni redovnog suda, nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i lice na koje konkretna odluka Ustavnog suda proizvodi neposredno pravno dejstvo. Dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi može se proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali samo pod uslovom da to Ustavni sud utvrdi svojom odlukom, pri čemu je neophodno da je sporni pojedinačni akt bio predmet ustavno sudske kontrole po ustavnoj žalbi i da se ne posredno odnosi na ta lica (odluka Ustavnog suda Už 8736/2013 od 18.06.2015. godine).
Odluke Ustavnog suda koje su navedene u tužiočevom predlogu za ponavljanje postupka ne odnose se na tužioca. Zbog toga, njihovo pravno dejstvo ne može se proširiti na njega u smislu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu i koristiti kao razlog za ponavljanje postupka. Odluka Ustavnog suda Už 2853/13 od 19.11.2015. godine, kojom je usvojena ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13813/10 od 06.03.2012. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1287/13 od 27.02.2013. godine povređeno pravo tužioca na pravično suđenje i pravo na pravičnu naknadu za rad zajemčena članom 32. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, ne mogu biti razlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1745/16 od 20.03.2017. godine.
Prema ustaljenoj sudskoj praksi, odluke sudova kojima je po pravnosnažnom okončanju spora izmenjena sudska praksa u pogledu određenog pravnog pitanja, nisu razlozi za ponavljanje postupka u smislu člana 426. tačka 10. ZPP (nove činjenice i novi dokazi). S`toga, pobijano drugostepeno rešenje ne odstupa od sudske prakse u pogledu tog razloga za ponavljanje postupka, da bi u ovom slučaju postojala potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji.
Shodno izloženom, na osnovu člana 404. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odredbom člana 420. stav 5. ZPP propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. U svim drugim slučajevima dozvoljenost revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o predlogu stranke za ponavanje postupka, ceni se prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, u skladu sa članom 403. stav 3. ZPP.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela u ovom slučaju iznosi 47.292,70 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije.
Iz tog razloga revizija tužioca nije dozvoljena, pa je zato primenom člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
