.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4004/2023
10.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2258/23 od 07.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2258/23 od 07.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1454/21 od 07.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara na ime neisplaćene jubilarne nagrade sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.474,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2258/23 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 54.344,00 dinara, na ime neisplaćene jubilarne nagrade sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 60.474,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na članove 403. stav 2. i 404. ZPP.
Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), zbog čega nema razloga za odlučivanje po članu 404. ZPP. Ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u privremenim institucijama Kosova i Metohije, a rešenjem tužene 29.04.2008. godine preuzet je u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine. Zaključkom Vlade RS 05 broj 112-1619/2008-2 od 17.04.2008. godine položaj lica koja su bila zaposlena u privremenim institucijama Kosova i Metohije upodobljava se položaju državnih službenika i nameštenika koji su radili u organima koji su ukinuti, a čiji delokrug je preuzeo drugi organ u smislu odredbe člana 135. stav 1. Zakona o državnim službenicima. Istim zaključkom naloženo je Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Ministarstvu pravde da preuzme lica koja su bila zaposlena u zatvorima privremenih institucija Kosova i Metohije. Tužilac je počev od 15.05.2008. godine nije obavljao bilo kakve poslove iz delatnosti uprave (nije obavljao faktički rad) a prima platu utvrđenu navedenim zaključkom. Visina prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji za decembar mesec 2017. godine, utvrđena je u visini od 54.344,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu člana 120. Zakona o radu i člana 44. stav 1. tačka 1. i stav 2. i stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe zaključio da se tužilac nalazio u radnom odnosu kod tužene od dana preuzimanja iz privremenih institucija KiM od 15.05.2008. godine, da tužena nije donela rešenje o neraspoređivanju tužioca, odnosno nije dostavila dokaz da je tužiocu utvrđen status neraspoređenog državnog službenika, pa kako se tužilac nalazio u radnom odnosu kod tužene i dalje, odnosno više od deset godina od dana zasnivanja radnog odnosa, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da je tužilac 15.05.2018. godine ostvario pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10 godina rada, u radnom odnosu kod organa tužene, odnosno nakon preuzimanja kod tužene.
Drugostepeni sud je pobijanom presudom preinačio presudu prvostepenog suda, tako što je odbio tužbeni zahtev jer tužilac koji nije obavljao faktički rad kod tužene, do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom, nije predočio dokaze da se pismenim putem obraćao nadležnom funkcioneru zahtevom za isplatu jubilarne nagrade, niti je zbog ''ćutanja administracije'' pokrenuo upravni spor, pa u situaciji kada mu nije priznato pravo na jubilarnu nagradu, on ne može sa uspehom tražiti isplatu po tom osnovu. Zbog toga, po mišljenju drugostepenog suda, suprotno zaključku prvostepenog suda, ne postoji osnov odgovornosti tužene za štetu koju tužilac trpi.
Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1) Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Odredbom člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 25/15 ... 34/18), je propisano da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje i to pod tačkom 1) za deset godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Prema stavu 2. navedene odredbe zakona, zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinici lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa. Kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada kod poslodavca od koga je nadležni organ preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
U konkretnom slučaju, tužilac je preuzet iz privremenih institucija na Kosovu i Metohiji u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, ali je ostao neraspoređen. U situaciji kada tužilac nije radno angažovan, on nema pravo na jubilarnu nagradu, pošto Poseban kolektivni ugovor za državne organe to pravo predviđa za godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, a tužilac od dana preuzimanja 15.05.2008. godine nije radio (ostao je neraspoređen i nije obavljao faktički rad) . Na osnovu Zaključka Vlade tužilac je formalno u radnom odnosu kod tužene sa fiksnim iznosom plate, ali ne ostvaruje rad niti mu se obračunava minuli rad.
Neosnovani su navodi revizije tužioca da mu pravo na jubilarnu nagradu pripada kao licu koje je u radnom odnosu kod poslodavca, jer uslov za isplatu jubilarne nagrade nije raspoređenost na rad zaposlenog. Suprotno tim navodima revizije, odredba člana 44. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe jasno i nedvosmisleno propisuje pravo zaposlenog na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, tako da se isplaćuje za 10 godina rada u radnom odnosu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa (tačka 1). Nije dovoljno da zaposleni bude u radnom odnosu kod poslodavca, jer bi se u tom slučaju pravo na isplatu jubilarne novčane nagrade vezivalo samo za radni odnos. Pored radnog odnosa potrebno je da zaposleni i radi, a to ovde nije slučaj. Preuzimanje na osnovu Zaključka Vlade ne podrazumeva ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa, što je jasno iz sadržaja Zaključka kojim je određen samo fiksni iznos plate tužiocu bez obračunavanja minulog rada. S tim u vezi, neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
