Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2 tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 ) i ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... sa koeficijentom posla 9,06. Tužiocu je u spornom periodu isplaćivana plata koja je bila manja od visine minimalne zarade, pa je tužena vršila korekciju do iznosa minimalne zarade. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđena je visina traženih naknada na ime toplog obroka i regresa u tri varijante, i to prema prvoj varijanti obračun je izvršen primenom Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine, prema drugoj varijanti obračun je izvršen primenom Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine, dok je prema trećij varijanti obračun izvršen primenom najpovoljnijih kriterijuma u uporedno važećim PKU u Republici Srbiji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za isplatu predmetnih naknada u iznosima utvrđenim veštačenjem, sa pripadajućom kamatom, jer je zaključio da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu tužiocu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate saglasno članu 4. Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama i važećim opštim aktima, zbog čega tužilac nema pravo na dodatnu isplatu naknade spornih troškova.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev za naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, uz zaključak da nezavisno od člana 4. Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, u situaciji kada je tužena vršila korekciju plate tužioca do iznosa minimalne zarade, pravo tužioca na predmetne naknade nije realizovano, zbog čega tužilac ima pravo na dodatnu isplatu tih troškova za period i u iznosima koji su dosuđeni drugostepenom presudom.

Vrhovni sud je ocenio da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Članom 52. stav 1. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 18/10... 86/19) je propisano da se visina plate, naknade i drugih primanja utvrđuje jedinstveno za sve zaposlene u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa propisima kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja iz radnog odnosa u javnim službama. Prema stavu 2. istog člana, osnovica za obračun i isplatu plata u predškolskim ustanovama ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koja ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave.

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3)). Članom 3. stav 1. tog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Prema članu 4. stav 1. navedenog zakona, koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a prema stavu 2. istog člana koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 43/17, 85/20), je članom 35. određivao elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata zaposlenog utvrđuje na osnovu: 1) osnovice za obračun plata; 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu; 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom, a prema odredbi člana 36, osnovna plata zaposlenog predstavlja proizvod osnovice i koeficijenta u skladu sa zakonom.

Na isti način su članom 36. i 37. Posebnog Kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 97/20) određeni elementi za utvrđivanje plate.

Članom 118. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, a stavom 2. ovog člana propisano je da visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno (član 2. stav 2).

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Članom 2. stav 1. tačka 6b) te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

U konkretnom slučaju, tužilac je zaposlen u predškolskoj ustanovi, pa se na utvrđivanje i obračun njegove plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Kako je članom 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 118. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kao i da posebnim kolektivnim ugovorima za zaposlene u javnim službama nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora. To pravo nije predviđeno posebnim kolektivnim ugovorima za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koji su važili u utuženom periodu, kao ni prethodno važećim Posebnim kolektivnim ugovorom iz 2017. godine. Važećim Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave nije utvrđeno pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji primaju platu u visini minimalne zarade. S obzirom da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu tužiocu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njegove plate, tužiocu ne pripada pravo na dodatnu isplatu naknade ovih troškova koju tužbom potražuje, bez obzira na činjenicu da mu je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić