Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1483/23 od 14.06.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 218/22 od 20.12.2022. godine, u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke i u tom delu žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odluka o troškovima postupka iz stava petog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime razlike između isplaćene zarade i zarade koja bi trebalo da bude isplaćena do visine minimalne zarade, za period od 06.05.2016. do 06.05.2019. godine, isplati iznos od 28.040,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose za januar, februar, mart i april 2019. godine počev od označenih datuma dospelosti pa do isplate, kao i da tužiocu na dosuđene iznose uplati doprinose nadležnim fondovima. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je pravnosnažno odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva ( u stavu prvom izreke), tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 –dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Odluka iz stava prvog izreke pobijane drugostepene presude je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama revizijskog suda o imperativnoj primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava ( „Službeni glasnik RS“, br. 116/14, u primeni od 01.11.2014. godine), kao i presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2729/22 od 14.09.2022. godine, koja je doneta u predmetu sa istim činjeničnim i pravnim osnovom.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 06.05.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković