.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4021/2023
17.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Gvozden Otović iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2341/23 od 09.06.2023. godine, u sednici održanoj 17.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2341/23 od 09.06.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2341/23 od 09.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7657/21 od 31.01.2023. godine stavom I izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćenih plata do dvostrukog iznosa plata, za period od 01.01.2016. godine do 20.11.2018. godine isplati ukupan iznos od 2.423.812,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, u iznosima i na način određen u ovom stavu izreke. Stavom II izreke obavezana je tužena da u korist tužilje uplati RF PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.01.2016. godine do 20.11.2018. godine na osnovicu neisplaćene razlike iz stava prvog izreke ove presude prema tarifi važećoj u momentu uplate doprinosa u fond. Stavom III izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 337.030,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2341/23 od 09.06.2023. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozvajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je odgovorila na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražila.
Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćenih razlika plate o kom pravu tužilje i o visini tražene naknade su sudovi odlučili primenom relevantnih odredbi materijalnog prava te su nižestepene odluke u skladu sa stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja 21.05.2019. godine. Prema ovom stavu lica, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Službu za otkrivanje ratnih zločina, bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate, koju su ostvarili na poslovima i zadacima u tom ministarstvu, pa se na njih ima primeniti odredba člana 3. stav 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicima državnih organa nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala, kojom je propisano da zaposleni u Službi za suzbijanje organizovanog krimilana koji nema svojstvo ovlašećnog službenog lica, ima pravo na platu u dvostrukom iznosu plate koja se obračunava i isplaćuje zaposlenom na odgovarajućem radnom mestu u sedištu tužene.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana člana 403. stav 3. ZPP prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 27.02.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.423.812,89 dinara, te kako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Ilija Zindović s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
