.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4024/2024
16.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Ignjat Spasić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Kordinaciona uprava za AP KiM, PU Priština, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2566/24 od 19.09.2024. godine, u sednici održanoj 16.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2566/24 od 19.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2566/24 od 19.09.2024. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2566/24 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3626/23 od 12.03.2024. godine, kojom je odbijen predlog tužene za prekid postupka, usvojen zahtev tužilje i obavezana tužena da na ime tužilje uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.06.2013. godine do 30.09.2020. godine, doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja u pojedinačnim mesečni iznosima, po stopama koje su važile na dan isplate neisplaćene zarade po presudi P1 2486/19 od 28.05.2021. godine, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za nakandu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužena je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužilje da se obaveže tužena da u korist tužilje uplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naime, zahtev tužilje se odnosi na uplatu doprinosa na iznose neisplaćenih plata koji su u vidu naknade štete dosuđeni tužilji presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2486/19 od 28.05.2021. godine, koja je postala pravosnažna 21.07.2023. godine. S obzirom da je tužba podneta 09.11.2023 godine, primenom odredbe člana 196. Zakona o radu potraživanje tužilje nije zastarelo, kako su to pravilno utvrdili i nižestepeni sudovi. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužilje da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi uplate doprinosa podneta je 09.11.2023. godine na dosuđen iznos od 3.703.667,39 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
