Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 919/20 od 22.06.2023. godine, na osnovu održane rasprave, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima I, II, III, IV i delu stava V izreke u odnosu na tužioca. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od ...2016. godine, utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 15.12.2011. godine, a zahtev da se utvrdi da je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme za period od 01.10.2011. godine do 14.12.2011. godine odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba da sud obaveže tuženog da tužioca prijavi kod svih nadležnih organa i organizacija RF PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje u svojstvu zaposlenog na neodređeno vreme, kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova prvostepenog postupka iznos od 172.250,00 dinara, u roku od 8 dana. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 152.750,00 dinara, u roku od 8 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremene revizije izjavili su tužilac i tuženi.

Tužilac pobija presudu u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 12. ZPP koje su učinjene u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi pobija presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Revizije su dozvoljene po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana u delu pobijanja odluke o parničnim troškovima, a da su u preostalom delu obe revizije neosnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije zakonom propisana kao revizijski razlog, a na relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka ne ukazuje se konkretizovanim razlozima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u vremenskom periodu od 03.09.2007. do ...2016. godine bio u radnom odnosu kod tuženog, na osnovu više zaključenih ugovora na određeno vreme, dopunjavanih aneksima. Rešenjem tuženog od ...2016. godine konstatovano je da tužiocu prestaje radni odnos 25.11.2016. godine, istekom ugovora o radu na određeno vreme koji su stranke zaključile 11.07.2016. godine. Ovo rešenje tužilac je primio dana ...2016. godine. Tužilac je radio na sistematizovanom radnom mestu ... na ... infektivnog otpada, na kome i sada radi, pošto je u toku parnice dana 01.07.2017. godine zasnovao kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme na istom radnom mestu. U spornom periodu, između zaključenih ugovora postojao je prekid duži od 30 dana od 04.08.2008. godine do 16.09.2008. godine; od 17.08.2009. godine do 29.09.2009. godine; od 29.08.2010. godine do 11.10.2010. godine; od 31.08.2012. godine do 05.11.2012. godine; od 06.10.2013. godine do 06.12.2013. godine i od 06.06.2014. godine do 03.12.2014. godine. U periodu od 15.12.2010. godine do 31.08.2012. godine tužilac je neprekidno radio, pa kada se periodu od 12 meseci doda 5 radnih dana kontinuiranog rada, po stanovišti drugostepenog suda proizilazi da je na osnovu člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) radni odnos tužioca na određeno prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 15.12.2011. godine.

Za razliku od prvostepenog suda, drugostepeni sud nalazi da je u konkretnom slučaju u radnom angažovanju tužioca na istim sistematizovanim poslovima kod tuženog postojao kontinuitet i da stoga sporni odnos treba posmatrati kao nedeljivu celinu. Rok od 60 dana za pokretanje spora pred nadležnim sudom, u smislu člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 95/2018), počeo je da teče nakon prijema rešenja o prestanku radnog odnosa 29.11.2016. godine i nije istekao u vreme podnošenja tužbe 19.01.2017. godine. Iz navedenih razloga, sud je pobijanom presudom poništio kao nezakonito rešenje o otkazu broj ... od ...2016. godine. Na osnovu člana 16. ZPP tužbu u delu zahteva da se tuženi obaveže da tužioca prijavi kod svih nadležnih organa i organizacija RF PIO, te Nacionalne službe za zapošljavanje u svojstvu zaposlenog na neodređeno vreme odbacio je kao nedozvoljenu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenice od značaja za odluku o postavljenom zahtevu na osnovu neposrednog raspravljanja, a revizijom tuženog ove činjenice nisu dovedene u sumnju. Osim navođenja ovog zakonskog razloga za pobijanje presude, revizija ne sadrži navode u kom delu je činjenično stanje pogrešno, odnosno nepotpuno utvrđeno.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), po čijim odredbama je drugostepeni sud kao merodavnim za sporni odnos procenio uslove za prerastanje radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme, je propisivao da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci (član 37. stav 1); da se pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana (član 37. stav 2); da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos (član 37. stav 4). Tužilac je po činjeničnom utvrđenju kod tuženog obavljao poslove sistematizovanog radnog mesta od 03.09.2007. godine do 25.11.2016. godine po više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, sa utvrđenim prekidima, a nakon pokretanja parnice zasnovao je radni odnos na neodređeno vreme na istim poslovima 01.07.2017. godine. Fikcija prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme po navedenim materijalnopravnim odredbama predviđena je u cilju sprečavanja zloupotrebe prava poslodavca, kao jače ugovorne strane, a ova zloupotreba u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji. Naime, poslovi sistematizovanog radnog mesta koje je tužilac sve vreme obavljao predstavljaju stalne poslove kod tuženog, a ne poslove koje određuje član 37. stav 1. Zakona o radu, pa je drugostepeni sud pravilno ocenio ispunjenost uslova za prerastanje radnog odnosa tužioca u radni odnos na neodređeno vreme dana 15.12.2011. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je sporni pravni odnos stranaka posmatran kao nedeljiva celina, imajući u vidu da je tužilac radno angažovan na istim poslovima tokom deset godina. Pošto utvrđeni prekidi ne vode zaključku da je postojao diskontinuitet u radnom angažovanju tužioca, na osnovu odredbi člana 195. Zakona o radu rok od 60 dana za traženje sudske zaštite počeo je teći 29.11.2016. godine, nakon prijema rešenja o otkazu od 14.10.2016. godine i nije istekao u vreme podnošenja tužbe 19.01.2017. godine. Kako je nastupila pravna fikcija prerastanja radnog odnosa na određeno u radni odnos na neodređeno vreme 15.12.2011. godine, pravilno je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu od 14.10.2016. godine.

Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da zahtev za prijavu tužioca kod nadležnih organa i organizacija u svojstvu zaposlenog na neodređeno vreme predstavlja zahtev o kome odlučuje parnični sud u skladu sa odredbom člana 1. ZPP. Zaključak Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda sa sednice održane 23.03.2010. godine, na koji se revizijom tužioca ukazuje, ne odnosi se na nalaganje činidbe koja se traži ovim delom postavljenog zahteva, već na obavezu poslodavca da za zaposlenog uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Tužilac zahtev za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nije postavio, pa za odlučivanje o takvom zahtevu nije bilo procesnih uslova u smislu člana 3. stav 1. ZPP .

Drugostepeni sud je u skladu sa odredbama članova 165. stav 2, 153. stav 3. i 154. ZPP-a obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi parnične troškove koji su bili potrebni za uspeh u sporu, ali je prilikom obračuna njihove visine pogrešno primenio merodavno materijalno pravo.

Tužilac je na raspravi pred drugostepenim sudom 22.06.2023. godine podneo opredeljen zahtev za naknadu troškova u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 43/2023), koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine.

Odredbom člana 387. stav 1. tačka 6. ZPP, propisano je da drugostepeni sud na osnovu održane rasprave može da usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Odredbom člana 165. stav 2. ZPP propisano je da ako sud preinači odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučiće o troškovima celog postupka, koja odredba se shodno primenjuje u odsustvu izričite regulative koja bi se primenila na konkretan slučaj.

Odredbama člana 154. ZPP propisano je da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, ceneći sve okolnosti (stav 1.); ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se prema toj tarifi ( stav 2.)

Odredbama člana 163. ZPP propisano je da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke bez raspravljanja (stav 1.); da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu (stav 2.); da je stranka zahtev za naknadu troškova dužna da podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako se radi o donošenju odluka bez prethodnog raspravljanja, dužna je da zahtev za naknadu troškova podnese u predlogu o kome sud treba da odluči (stav 3.); o zahtevu za naknadu troškova sud će da odluči u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak pred tim sudom (stav 4.)

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 43/2023) propisano je da se visina nagrade za rad advokata određuje Tarifom kojom se utvrđuje broj poena za pojedine radnje advokata (član 4. stav 1); da se visina naknade za rad advokata utvrđuje prema važećoj tarifi u vreme obračuna (član 10. stav 3); da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka (član 11); da Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata donosi Upravi odbor Advokatske komore Srbije; da vrednost jednog poena iznosi 45,00 dinara (član 14. stavovi 1. i 4); da za sastavljanje tužbe i drugih podnesaka kojima se pokreće parnični postupak u pismenom ili elektronskom obliku, u sporovima iz radnih odnosa, u vezi sa otkazom ugovora o radu, postojanju ili nepostojanju radnog odnosa pripada nagrada od 550 poena (tarifni broj 14. stav 1.); da za zasupanje na ročištu advokatu pripada za svako ročište jednak iznos nagrade kao i za podneske kojima se pokreće postupak iz tarifnog broja 14; da za prisustvovanje ročištima, održanim ili neodržanim advokatu pripada pored nagrade za zastupanje i nagrada za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak bio zakazan u iznosu od po 100 poena (tarifni broj 15 stavovi 1. i 2); da za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, kao i sastavljanje odgovora na iste, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak iz tarifnog broja 14 (tarifni broj 16).

Prema napred navedenim odredbama, tužiocu kao opravdani pripadaju troškovi u visini od 472.375,00 dinara. Navedeni iznos sastoji se od nagrade za sastav tužbe i dva obrazložena podneska od po 24.750,00 dinara, za zastupanje na 6 održanih ročišta pred prvostepenim sudom od po 29.250,00 dinara, za zastupanje na jednom odloženom ročištu pred prvostepenim sudom od 16.875,00 dinara, sudske takse na tužbu i prvostepenu presudu od po 2.500,00 dinara, nagrade za sastav dve žalbe od po 49.500,00 dinara, za zastupanje na jednom održanom ročištu pred drugostepenim sudom od 29.250,00 dinara, na 4 odložena ročišta pred drugostepenim sudom od po 16.875,00 dinara, te takse na žalbu i drugostepenu presudu od po 2.500,00 dinara.

Troškovi revizijskog postupka tužiocu i tuženom nisu priznati, pošto je tužilac delimično uspeo sa revizijom samo u delu kojim je pobijao odluku o troškovima postupka, dok tuženi nije postigao uspeh u revizijskom postupku.

Iz iznetih razloga, odluka u izreci doneta je na na osnovu odredbi članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković