Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Koordiciona uprava za AP Kosovo i Metohiju, Policijska uprava Priština, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3627/18 od 30.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3627/18 od 30.05.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3627/18 od 30.05.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 914/15 od 23.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od juna meseca 2013. godine zaključno sa novembrom 2013. godine isplati iznos od 349.120,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno navedeni mesečni iznos počev od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog „bonusa – dodatnog primanja“ za isti period isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno navedeni mesečni iznos počev od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenog „kosovskog dodatka“ za isti period isplati iznos od 15.710,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno navedeni mesečni iznos počev od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 152.296,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3627/18 od 30.05.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 914/15 od 23.05.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, putem zakonskog zastupnika, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je blagovremeno sudu podneo odgovor na reviziju tužene.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse budući da se revizijom i ne ukazuje na postojanje različitih sudskih odluka u istovrsnim činjenično-pravnim situacijama. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog tumačenja prava. Takođe, bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se tužena u reviziji poziva, nisu zakonom propisane kao razlog za dozvoljenost posebne revizije.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u visini neisplaćene zarade i dodataka na platu tužioca (tužba radi novčanog potraživanja) u ovom sporu podneta je 23.07.2014. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 424.830,94 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. ZPP, već o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Odluka iz stava trećeg izreke je doneta u smislu odredbe člana 165. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, budući da odgovor na reviziju ne predstavlja radnju neophodnu za odlučivanje o reviziji, zbog čega je zahtev tužioca za naknadu troška na ime odgovora na reviziju odbijen.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić