Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Časlav Anđelković, advokat iz ..., protiv tuženog „DAILY EXPRESS“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade šetete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1110/24 od 03.09.2024. godine, u sednici održanoj 03.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1110/24 od 03.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 277/22 od 26.02.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 8. stav 4. i 5. Ugovora o radu br. ... od 15.04.2019. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, koja glasi: „Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, uvećane zarade i dela zarade za radni učinak. Ovako određena osnovna zarada je već uvećana za 26% na ime prekovremenog rada koji je zaposleni dužan da obavlja u skladu sa zakonom i to bez obzira da li se prekovremeni rad obavljao ili ne. Ovako određena zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad, za standardni učinak i puno radno vreme, kao i uvećanja u visini zakonom propisanog minimuma po osnovu prekovremenog rada koji je zaposleni dužan da obavlja u skladu sa zakonom, a koji čini sastavni deo zarade bez obzira da li se prekovremeno rad obavljao ili ne“. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništav deo odredbe člana 3.4 Ugovora o vansudskom poravnanju od 28.05.2021. godine zaključenog između tužioca i tužene, koji glasi: „Uplatom iznosa iz stava 3.3 ovog člana poverilac se smatra u celosti namirenim u pogledu svih svojih potraživanja iz člana 1. ovog ugovora i posebno člana 3. stava 3.3 ovog ugovora, kao i u pogledu zaštite i ostvarivanja svih svojih prava po svim osnovima, a na ime i povodom svog radnog odnosa kod dužnika i izričito se odriče prava da po bilo kom osnovu i u bilo kom drugom postupku potražuje od dužnika bilo kakvu naknadu“. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime prekovremenog rada isplati 28.829,25 dinara u pojedinačno mesečno opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 105.530,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1110/24 od 03.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnvana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 277/22 od 26.02.2024. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 277/22 od 26.02.2024. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažnog dela presude donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava po osnovu člana 441. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijenog dela, u smislu odredbe člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je podneo tužbu radi utvrđenja i isplate 19.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 28.829,25 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, a da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković