Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3685/2017 od 04.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom u ovom slučaju odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu razlike troškova prevoza na relaciji ...-... u periodu od 01.01.2013. do 31.08.2015. godine. Navedena razlika se odnosi na iznos od 20% od cene pretplatne autobuske karte na toj relaciji, a koliko je tužiocu manje isplaćeno računajući pojedinačnu kartu na navedenoj relaciji. Tužena je uz reviziju dostavila odluku ovog suda Rev2 1839/2018 od 05.09.2018. godine kojom je u istoj činjenično-pravnoj situaciji drugačije odlučeno što znači da u konkretnom slučaju postoji potreba da se ujednačava sudska praksa, a samim tim i da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj. S tim u vezi je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 231. stav 2. ZPP na koju revizija ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene na poslovima profesora likovne kulture, živi u Vranju i na posao putuje na relaciji Vranje-Bujanovac. On smatra da mu tužena nije isplaćivala naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini koja mu pripada prema Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika u periodu od 01.01.2013. do 31.08.2015. godine, te tužbenim zahtevom traži da se tužena obaveže na isplatu navedene razlike. Iznos koji se potražuje predstavlja razliku između pune cene autobuske karte na navedenoj relaciji i iznosa od 90% od te vrednosti za period od 01.01.2013. do 31.11.2013. godine, a potom predstavlja 80% od vrednosti cene autobuske karte do kraja navedenog perioda. Iznos koji se potražuje je visina koju je tužena škola ostvarila kod prevoznika na navedenoj relaciji kupujući mesečne karte za svoje zaposlene. U takvoj situaciji nižestepeni sudovi nalaze da je tužena škola tužiocu neosnovano uskratila isplatu navedenog iznosa zbog čega je tužbeni zahtev i usvojen.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova nije prihvatljiv jer je zasnovan na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05... 75/2014) je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Članom 25. stav 1. PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovina učenika (''Službeni glasnik RS'' br. 12/2009... 1/2012) i članom 26. Posebnog KU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (''Službeni glasnik RS'' broj 27/2015) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju koja mora biti isplaćena do 5. u mesecu za prethodni mesec ukoliko se naknada isplaćuje u novcu.

Imajući u vidu navedeno proizilazi da pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada pripada svim zaposlenim, što znači i onim zaposlenima koji ne koriste javni saobraćaj već od kuće do radnog mesta dolaze sopstvenim automobilom ili na drugi način, ali u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. U konkretnom slučaju, tužena je tužiocu u spornom periodu isplaćivala troškove prevoza umanjene za 10% odnosno 20% u periodima koji su navedeni odnosno isplaćivala je naknadu troškova prevoza po privilegovanim cenama koje je ona ostvarila kod prevoznika u javnom saobraćaju. Imajući u vidu navedeno odnosno da isplaćenim mesečnim iznosima tužilac mogao da kupi mesečnu pretplatnu kartu za dolazak i odlazak sa rada na relaciji Vranje-Bujanovac i obrnuto, to je tužena na taj način izvršila svoju obavezu jer je upravo isplatom mesečnih iznosa tužena tužiocu isplaćivala stvarne troškove prevoza radi dolaska i odlaska sa posla, pa je zbog toga potraživanje razlike u konkretnom slučaju neosnovano. Svakako tužilac ima pravo da bira način na koji će dolaziti i odlaziti sa posla ali on tim izborom ne može sebe da stavi u povoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene koji koriste javni prevoz organizovan od strane tužene na način kako je navedeno.

Imajući u vidu navedeno preinačene su nižestepene odluke i tužbeni zahtev tužiocu odbijen na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tužena je u parnici uspela, a troškove je tražila, pa joj se priznaje 6.000,00 dinara za pisanje odgvora na tužbu, 12.000,00 dinara za pisanje žalbe, zastupanje na pet održanih ročišta od strane advokata po 7.500,00 dinara i na jednom odloženom 4.500,00 dinara i troškovi pisanja revizije po AT od 12.000,00 dinara, odnosno ukupno 72.000,00 dinara. Naknada sudskih taksi se ne priznaje s obzirom da ista nije opredeljena, a tužilac je obavezan da navedene troškove naknadi na osnovu člana 153. stav 1. i člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić