Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu ugovora o radu od 22.07.2011. godine bila u radnom odnosu kod „BB“ AD, Novi Sad čijim posredovanjem je kod tuženog bila radno angažovana u periodu od 01.09.2011. godine do 30.04.2012. godine, po osnovu ugovora o radu i više zaključenih Aneksa ugovora o radu. U periodu od 01.05.2012. godine do 31.12.2013. godine tužilja je bila u radnom odnosu kod „VV” DOO. Dana 29.08.2013. godine tužilja je sa „BB“ AD Novi Sad zaključila ugovor o radu na određeno vreme, u trajanju od 12 meseci, radi obavljanja poslova ... u sektoru savetodavnog odbora u „NIS“, i do 25.05.2014. godine je bila angažovana za potrebe tuženog, posredstvom navedenog akcionarskog društva.

Tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu 14.05.2014. godine i zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 26.05.2014. godine, a zatim je zaključila i više Aneksa ugovora o radu. Tužilja je bila raspoređena na poslovima „...“, a Aneksom br. 6 ugovora o radu, počev od dana 08.11.2018. godine je premeštena. Osnovni zadaci tužilje su bili definisani ugovorom o radu i Aneksom ugovora o radu. Svi zaposleni su dobijali više radnih zadataka u toku dana, a rokovi izvršenja su zavisili isključivo od zahteva menadžmenta. Inače, kada zaposleni stupi na rad kod tuženog, najpre mu se obavezno ukaže da rokovi moraju da se poštuju i da je poštovanje rokova kod tuženog najbitnije, kao i izvršavanje poslova u skladu sa datim instrukcijama i na predviđen način, a sve u okviru zadatih rokova.

Neposredni rukovodilac tužilji je u periodu od septembra 2018. godine do aprila 2019. godine bila GG, a u periodu od aprila 2019. godine pa nadalje DD. Prethodni neposredni rukovodilac nije bila zadovoljna radom tužilje, imala je zamerki na kvalitet njenog rada u delu izveštavanja i zamerku što je tužilja na radu koristila slušalice, kasnila na posao pola sata sa obrazloženjem da je koristila pauzu, na šta je tužilja bila upozorena putem imejla. Kada je došao novi neposredni rukovodilac tužilje, prethodni rukovodilac mu je ukazao na rad zaposlene, odnosno na svoja iskustva u radu sa zaposlenima.

U postupku je utvrđeno da ni novi neposredni rukovodilac nije bio zadovoljan tužiljinim radom, na šta je upozoravao i pružao pomoć u radu, ali je tužilja na kraju 2019. godine ipak ocenjena ocenom „C“, što znači da je potrebno poboljšanje u radu, dok su ostali zaposleni bili ocenjeni ocenom „B“. Nakon toga je sa tužiljom održan veći broj razgovora u kojima je ukazano šta treba da popravi, a neposredni rukovodilac je sačinio i obaveštenje u pisanoj formi o nedostacima u radu tužilje.

U obaveštenju u vezi sa nedostacima u radu tužilje, uputstvima i ostavljanjem primerenog roka za poboljšanje rada koje je sačinjeno 02.10.2020. godine tužilja je obaveštena da su od strane pretpostavljenih u njenom radu utvrđeni nedostaci nepoštovanja zadatih rokova, neobavljanja radnih zadataka u skladu sa očekivanim kvalitetom u pogledu forme i sadržine, a sve bliže navedeno u tom obaveštenju. Takođe, tužilji su data i uputstva za popravljanje uočenih nedostataka u njenom radu i ostavljen primeran rok od 180 dana da poboljša svoj rad, sa upozorenjem da će poslodavac nakon isteka navedenog roka utvrditi efekte ovog obaveštenja i da ukolio u ostavljenom roku ne bude poboljšala svoj rad na način opisan u ovom obaveštenju, da će joj biti otkazan ugovor o radu shodno članu 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu ili će joj biti izrečena neka od mera iz člana 179a. tog Zakona. Tužilja je obaveštenje primila 07.10.2020. godine i izjasnila se 26.10.2020. godine, da bi tuženi dao odgovor na izjašnjenje koji je sačinjen 06.11.2020. godine. U momentu kada je doneto obaveštenje tužilji u vezi sa nedostacima u radu, uputstvima i ostavljanjem primerenog roka za poboljšanje rada od 02.10.2020. godine tužilja je bila privremeno sprečena za rad, te narednih mesec i po dana nije radila, da bi po povratku na rad od neposrednog rukovodioca dobijala konkretna uputstva kako da postupi po svakom radnom zadatku prilikom davanja svakog radnog zadatka i na taj način joj je ukazivano kako treba da radi. U vreme pandemije bolesti Kovid 19, u periodu od 01.03.2021. godine do 31.03.2021. godine, tužilji je omogućeno da posao obavlja od kuće.

Dana 02.04.2021. godine tuženi je doneo dopunsko obaveštenje tužilje u vezi sa nedostacima u njenom radu, uputstvima i ostavljanjem primerenog roka za poboljšanje rada kojim je, s obzirom da je bila privremeno sprečena da radi, produžen rok za poboljšanje rada za period tokom kog je bila odsutna sa rada, a koji iznosi 36 radnih dana.

Tužilji su dana 30.06.2020. godine postavljeni kvartalni ciljevi za Q3 2020. godine, utvrđeno je koji su radni zadaci tužilji dati, što je sve bliže navedeno u obrazloženju prvostepene presude.

Dana 01.04.2021. godine tužilji je zakazan sastanak u Poslovnom centru Beograd, ali je ona samoinicijativno napustila radno mesto pre isteka radnog vremena, u 12.15h bez prethodne saglasnosti neposrednog rukovodioca. Nakon tog događaja, neposredni rukovodilac je dana 14.04.2021. godine sačinio izjavu u kojoj se izjasnio o samoinicijativnom napuštanju radnog mesta od strane tužilje.

Zbog uočenih nepravilnosti u radu tužilje, te da ista ne izvršava svoje radne zadatke na način kako bi trebalo da ih izvršava, tužilji su od strane tuženog bile organizovane obuke, kako je bliže navedeno u obrazloženju pobijane presude. Neposredni rukovodilac tužilje je dana 31.05.2021. godine sačinio izveštaj o radu tužilje u kom je navedeno da je 07.10.2020. godine tužilji uručeno obaveštenje u vezi sa nedostacima i ostavljanjem roka za poboljšanje njenog rada, a tužilji je skrenuta pažnja na nedostatke u radu i na više sastanaka održanih tokom trajanja perioda za poboljšanje rada, kao i tokom faze ocenjivanja po kompetencijama za 2020. godinu, koje je potrebno otkloniti i bliže su navedeni nedostaci u radu tužilje.

Dana 31.05.2021. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužilji otkazao ugovor o radu od 01.04.2016. godine sa svim pripadajućim Aneksima ugovora o radu, zbog neostvarivanja rezultata rada odnosno neposedovanja potrebnih znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. U obrazloženju rešenja su navedeni poslovi i zadaci koje je tužilja obavljala, kao i nedostaci u njenom radu, sve bliže navedeno u rešenju i obrazloženju pobijane presude. Prilikom donošenja rešenja tuženi je imao u vidu izveštaj neposrednog rukovodioca tužilje od 31.05.2021. godine i njegovu izjavu istog od 14.04.2021. godine.

Tužilja je za vreme rada kod tuženog, počev od 26.05.2014. godine do otkazivanja ugovora o radu, ostvarila ukupan radni staž u trajanju od 7 godina 0 meseci i 19 dana, dok je ukupan radni staž tužilje 9 godina, 11 meseci i 5 dana, a navedena je i prosečna zarada tužilje za period od 01.12.2020. godine do zaključno maja meseca 2021. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje smatrajući da tužilja tokom obavljanja poslova svog radnog mesta nije poštovala zadate rokove i da radne zadatke nije obavljala u skladu sa očekivanim kvalitetom u pogledu forme i sadržine, da nije bila upoznata sa normativnim dokumentima i analizama koje su joj potrebne za adekvatno obavljanje radovnih radnih aktivnosti, te da je samoinicijativno napustila radno mesto dana 01.04.2021. godine. U postupku otkaza ugovora o radu u svemu je ispoštovan postupak koji je prethodio donošenju rešenja, kao i postupak nakon donošenja rešenja. U pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu konkretizovano je kojim danima i u pogledu kojih zadataka tužilja nije ispoštovala rokove, kojim danima određene zadatke nije obavila na adekvatan način u skladu sa datim instrukcijama, na osnovu čega je utvrđeno da se nije upoznala sa normativima tuženog koji se odnose na obavljanje poslova njenog radnog mesta, kao i kog dana i u koliko sati je samoinicijativno napustila svoje radno mesto bez prethodnog odobrenja neposrednog rukovodioca i obaveštavanja o napuštanju radnog mesta. Takođe, u rešenju o prestanku radnog odnosa je obrazložen razlog prestanka radnog odnosa uz navođenje konrektnih razloga i činjenica, čije postojanje i opravdanost je tuženi dokazao tokom postupka. Sudovi su cenili i zastarelost navedenih otkaznih razloga i utvrdili da jeste nastupila zastarelost davanja otkaza za pojedine otkazne razloge, ali da za ostale otkazne razloge nije nastupila zastarelost davanja otkaza.

Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Suprotno navodima revizije, tužilji je dato pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njenom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a u rešenju o otkazu ugovora o radu su navedeni svi nedostaci u obavljanju poslova koji su tužilji stavljeni na teret. Takođe je utvrđeno da je tužilji ostavljen rok za poboljšanje svojih rezultata rada, date su joj instrukcije i upućivana je na obuke radi poboljšanja rezultata rada što nije dalo odgovarajući rezultat, zbog čega je tuženi na zakonit način otkazao tužilji ugovor o radu.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilja nije uspela u revizijskom postupku, a sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja, zbog čega ni tužilja ni tuženi, u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku, nemaju pravo na naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković