Prema stanju u spisima, postupak u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1627/15 okončan je presudom od 17.10.2016. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... za isplatu manje isplaćene zarade po osnovu ostvarene dobiti za 2010. godinu, 2011. godinu i za 2012. godinu, a tužilac obavezan da tuženom „NIS“ a.d. Novi Sad naknadi troškove parničnog postupka. Navedena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1627/15 od 17.10.2016. godine je postala pravnosnažna dana 08.11.2016. godine i izvršna dana 17.11.2016. godine.

Tužilac je dana 31.03.2021. godine podneo predlog za ponavljanje postupka na osnovu člana 426. stav 1. tač. 9) i 10) ZPP, navodeći da je nakon donete presude kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev prvostepeni sud promenio svoj stav i da je on kasnije došao u posed presude Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2265/18 od 26.06.2019. godine, u kojoj je sud izneo potpuno drugačiji stav, iz koga poroizilazi, da Socijalni program tuženog predstavlja opšti akt koji je upodobljen kolektivnom ugovoru i koji se neposredno primenjuje. Ukazao je i da je navedena presuda u međuvremenu protvrđena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 483/2020 od 15.10.2020. godine, a da je i drugim presudama Vrhovnog kasacionog suda, koje je bliže označio u predlogu, isti stav potvrđen.

Prvostepeni sud je podneti predlog za ponavljanje postupka odbacio kao nedozvoljen, ocenivši da razlozi koje tužilac navodi ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka.

Drugostepeni sud je potvrdio stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi za ponavljanje postupka predviđeni članom 426. tačka 9) ZPP, zbog toga što je postupak u ovoj pravnoj stvari okončan presudom P1 1627/2015 od 17.10.2016. godine, a nakon nastupanja njene pravnosnažnosti, prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana nije rešeno pred nadležnim organom na drugačiji način, dok su presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2265/18 od 26.06.2019. godine i odluke Vrhovnog kasacionog suda na koje tužilac ukazuje, donete u sudskim postupcima u kojima tužilac nije parnična stranka. Takođe, smatra pravilnim i stanovište prvostepenog suda da činjenice koje je tužilac izneo u predlogu za ponavljanje postupka ne predstavljaju nove činjenice u smislu člana 426. tačka 10) ZPP, jer izmenjena sudska praksa ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka, pa u konkretnom slučaju ne postoje ni činjenice na osnovu kojih je za tužioca mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice bile upotrebljene u ranijem postupku. Pored toga, ocenio je da je podneti predlog nepotpun, jer tužilac u istom ne navodi dokaze na kojima potkrepljuje svoje navode u smislu zakonskog osnova na kome traži ponavljanje.

Odredbom člana 426. tačka 9) ZPP je propisano da, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako je naknadno pred nadležnim organom na drugačiji način pravnosnažno, odnosno konačno rešeno prethodno pitanje (član 12.) na kome je sudska odluka zasnovana, a tačkom 10) istog člana, ako stranka sazna za nove dokaze ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi upotrebljeni u ranijem postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ne postoje razlozi za ponavljanje postupka iz člana 426. tač. 9) ZPP, s obzirom da u postupcima u kojima su donete presude na koje se ukazuje u podnetom predlogu tužilac nije učestvovao kao parnična stranka, pa se stoga ne radi o situaciji kada je naknadno pred nadležnim organom na drugačiji način pravnosnažno, odnosno konačno rešeno prethodno pitanje (član 12.) na kome je zasnovana sudska odluka - presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1627/15 od 17.10.2016. godine. Takođe, nije ispunjen ni zakonski razlog iz člana 426. tačka 10) ZPP, jer pravni stavovi i izmenjena sudska praksa u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz u smislu navedene zakonske odredbe.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP reviziju tužioca odbio kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković