.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4051/2022
25.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Vesne Subić, dr Ilije Zindovića i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jadranka Žunić, advokat iz ..., protiv tužene BB PR Ugostiteljska radnja „VV“, ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Filipović, advokat iz ..., radi naknade nematerijale štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1192/22 od 13.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 25.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1192/22 od 13.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1192/22 od 13.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 786/19 od 14.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati: na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 160.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 120.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 80.000,00 dinara, ukupno po svim vidovima iznos od 360.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2022. godine, kao dana presuđenja, do isplate, dok je preko dosuđenih iznosa, a do traženih iznosa: za pretrpljeni strah od još 70.000,00 dinara do traženih 150.000,00 dinara, za umanjenje opšte životne aktivnosti od još 90.000,00 dinara do traženih 250.000,00 dinara i za pretrpljene fizičke bolove iznos od još 80.000,00 dinara do traženih 200.000,00 dinara, zahtev tužilje odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.900,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1192/22 od 13.05.2022. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke i stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužena je blagovremeno izjavila reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena metarijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tužene se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, u vezi sa načinom i mestom nastanka povrede, te postojanjem odgovornosti tužene za nastalu povredu, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije ocenjuje se na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 22.08.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
