Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje, a tiču se, u suštini, prava zaposlenih na isplatu toplog obroka i regresa i odgovornosti poslodavca prethodnika i sledbenika kada je došlo do promene poslodavaca, usled statusnih promena. Naime, shvatanje Vrhovnog kasacionog suda o pravnim pitanjima na koja se revizijama tuženih ukazuje izraženo je u više odluka Vrhovnog kasacionog suda.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Ovo pravo zaposlenih proizilazi iz člana 118. stav 1. tačka 5. i 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 sa izmenama i dopunama), dok se visina ovih troškova bliže reguliše opštim aktima poslodavca. U situaciji kada poslodavac ovo pravo zaposlenih ne iskaže u platnoj listi zaposlenih, kako je propisano članom 105. stav 1. i članom 121. stav 1. Zakona o radu, teret dokazivanja da je zaposlenima isplaćena naknada ovih troškova, je na poslodavcu, u konkretnom slučaju na tuženima.

Solidarna odgovornost tuženih za prava i obaveze zaposlenih koje su predmet tužbenog zahteva, za period nakon izvršenih statusnih promena, proizlazi iz činjenice da sa tužiljom nije zaključen novi ugovor o radu, već je zaključen aneks ugovora o radu, prema kome tužilja kao zaposlena nastavlja radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, koji preuzima ne samo prava, već i obaveze poslodavca prethodnika, koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Budući da je tužilja, kako je nižestepenim presudama utvrđeno, bila zaposlena kod prvotuženog do 31.08.2015. godine, to su tuženi u tom periodu solidarno odgovorni za prava i obaveze zaposlenih, a nakon tog perioda, odnosno počev od 01.09.2015. godine za prava i obaveze zaposlenih odgovara drugotuženi u ovoj parnici, kao novi poslodavac sa kojim je tužilja zaključila aneks ugovora o radu 01.09.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2, u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizije tuženih nisu dozvoljene.

Tužbom podnetom 22.06.2018. godine, tužilja je tražila isplatu troškova na ime ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 150.000,00 dinara. Podneskom od 07.11.2018. godine tužilja je uredila tužbu tako što je predmetnu naknadu, u odnosu na tuženu ''BB'' a.d., zatražila u iznosu od 18.433,75 dinara, a u odnosu na tuženog ''VV'' a.d., zatražila naknadu u iznosu od 197.470,06 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijama pobija.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženih nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 404. stav 2. i člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić