Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Aleksić, advokat u ..., protiv tužene Opštine Ćuprija, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Ćuprija, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2003/19 od 15.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 14. maja 2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2003/19 od 15.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2003/19 od 15.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, sudska jedinica u Ćupriji P1 549/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena Opština Ćuprija da tužilji isplati ostatak neisplaćene naknade zarade za vreme provedeno na porodiljskom odsustvu za period od 05.09.2016. godine do 17.12.2016. godine u ukupnom iznosu od 128.656,99 dinara, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom zaključno sa 08.01.2019. godine u iznosu od 30.748,49 dinara i naknadu zarade za vreme provedeno na porodiljskom odsustvu za period od 08.12.2016. godine do 04.09.2017. godine u iznosu od 323.446,01 dinar, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom zaključno sa 08.01.2019. godine u iznosu od 58.098,35 dinara. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2003/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu, sudska jedinica u Ćupriji P1 549/18 od 27.03.2019. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na suprotan stav izražen u rešenju Vrhovnog kasacionog suda Rev 2026/17 od 29.11.2017. godine.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – odluka US, 74/13 – odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za izuzetnu dozvoljenost izjavljene revizije, propisani članom 404. ZPP, nisu ispunjeni, pa ni zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Tužbenim zahtevom tužilja traži da se tužena Opština Ćuprija obaveže da joj isplati naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u situaciji kada joj poslodavac preduzetnik vlasnik trgovinske radnje „BB“ u ..., nije isplatio naknadu zarade na osnovu rešenja opštinske uprave, usled finansijskih problema, kada je faktički prestao sa radom. S obzirom na predmet tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka, zaključak je da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava, i da pobijana odluka ne odstupa od prakse sudova u istovrsnim predmetima. Odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev 2026/17 od 29.11.2017. godine na koju se u reviziji tužilja poziva za primer drugačijeg stanovišta u primeni materijalnog prava od značaja za postojanje obaveze donosioca rešenja, odnosno opštine, da isplati naknadu zarade, kao davanje po odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, neposredno korisniku, u situaciji kada to poslodavac nije u mogućnosti da učini, ne odnosi se na identičan činjenični osnov. Činjenični osnov tužbenog zahteva u parnici u kojoj su presude ukinute rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2026/2017 je drugačiji, jer je nad poslodavcem otvoren postupak stečaja, za razliku od činjeničnog osnova u ovoj parnici, gde je poslodavac prestao da isplaćuje naknadu tužilji kao zaposlenom usled finansijskih teškoća.

Materijalnopravne odredbe od značaja za odluku i obavezu opštine sadržane su u Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br.16/2002, 115/2005 i 107/2009), s obzirom na period iz kog su potraživanja koja su predmet tužbenog zahteva. Odredbama člana 9. stav 1. tačka 1. određeno je da je naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, jedno od prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu tog zakona, o čijem se obezbeđivanju, kao pravima od opšteg interesa, stara Republika (stav 2. istog člana). Prema članu 10. stav 1. tačka 1. istog zakona, naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruje zaposleni kod pravnih i fizičkih lica, odnosno zaposleni kod poslodavca, u visini utvrđenoj u skladu sa odredbama člana 11. istog zakona. Prema odredbi člana 13. stav 1. navedenog zakona obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac, istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima. Članom 28. i 29. navedenog zakona opštinskoj, odnosno gradskoj upravi se poverava rešavanje o pravima iz člana 9. stav1. tačka 1. – 5., posebno o pravu iz člana 9. stav. 1. tačka 1. ona uprava u kojoj je sedište poslodavca zaposlenog, po propisima o opštem upravnom postupku. Ovim su određene nadležnosti opštinske, odnosno gradske uprave. Izuzetno, prema Uputstvu o postupku i načinu obračuna i isplate naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za zaposlene kod poslodavca nad kojima je pokrenut stečajni postupak (Ministarstva za socijalna pitanja, br. 183-00- 2315/2002-10 od 10.12.2002. godine) obračun i isplatu minimalne zarade vrši opštinska, odnosno gradska uprava iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike (tačka 7.), dok po tom Uputstvu za zaposlene kod poslodavaca koji u dužem periodu ne isplaćuju zarade, obračun i isplatu naknade zarade u visini minimalne zarade vrši poslodavac, po prenosu sredstava iz budžeta Republike.

Odredbom Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US i 113/17), kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, iz člana 94. stav 5., za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac detete ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Prema ovim decidnim odredbama materijalnog prava, ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava, niti postoje različite sudske odluke o tužbenim zahtevima u identičnim pravnim i činjeničnim situacijama da bi postojala potreba za ujednačavanjem sudske prakse, te je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi isplate novčanog potraživanja podneta je 08.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 452.103,00 dinara.

Kako se radi o sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (452.103,00 dinara=3.818,07 evra), revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić