.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4073/2022
24.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Gerontološki centar „Jelenac“ iz Aleksinca, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2150/22 od 10.05.2022. godine, u sednici održanoj 24.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2150/22 od 10.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2150/22 od 10.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 290/21 od 24.02.2022. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveze tuženi da joj za period od 16.08.2018. godine do 25.09.2019. godine, na ime neisplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada i na ime neisplaćene naknade za korišćenje godišnjeg odmora isplati opredeljene mesečne iznose kao u izreci presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2150/22 od 10.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom u stavu prvom izreke je isplata tužilji naknade na ime neisplaćene naknade za troškove ishrane u toku rada i na ime neisplaćene naknade za korišćenje godišnjeg odmora. O pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Saglasno izloženom, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 16.08.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
