Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA (bivšeg AA1) iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Negić, advokat iz ..., protiv tuženog „Merkator S“ d.o.o. iz Beograda, koga zastupa punomoćnik Lea Gerasimović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2288/23 od 09.06.2023. godine, u sednici veća održanoj 13.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2288/23 od 09.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2288/23 od 09.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 108/20 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 70.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na ukupan iznos od 110.000,00 dinara počev od 09.02.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos preko dosuđenih 70.000,00 dinara do traženih 260.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos preko dosuđenih 40.000,00 dinara do traženih 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.875,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2288/23 od 09.06.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i žalbe tužioca i tuženog u tom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan je tuženi da plati tužiocu na ime troškova parničnog postupka pored dosuđenog iznosa od 56.875,00 dinara i iznos od još 185.125,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilac da plati tuženom troškove drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka iz presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom odredbe člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom odlukom preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka. Takođe, revizija tuženog je izjavljena zbog bitne povrede postupka, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. S obzirom na navedeno odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da se revizijom napada rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tuženog nije dozvoljena, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanim rešenjem preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković