Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1963/23 od 14.06.2023. godine, stavovima od prvog do dvanaestog izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2055/18 od 15.09.2021. godine u stavovima od drugog do tirnaestog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zavedeni kod tuženog pod brojem .../... od 09.07.2014. godine, pod brojem ... ... ...-... od 13.11.2014. godine, pod brojem ... ... ...-... od 06.03.2015. godine, pod brojem ... ... ... od 06.11.2015. godine, pod brojem ... ... ...-... od 06.01.2016. godine, pod brojem ... od 04.05.2016. godine, pod brojem ... iz 2016. godine, pod brojem ... od 26.12.2016. godine, pod brojem ... od 26.04.2017. godine, pod brojem ... od 11.08.2017. godine, pod brojem ... od 30.12.2017. godine, pod brojem ... od 26.04.2018. godine. Stavom trinaestim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2055/18 od 15.09.2021. godine u stavu četrnaestom izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se utvrdi da je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova „...“, počev od 09.07.2014. godine. Stavom četrnaestim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2055/18 od 15.09.2021. godine u stavu petnaestom izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se utvrdi da mu je nezakonito prestao radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova „...“ kod tuženog, dana 31.08.2018. godine, istekom perioda na koji je bio zaključen ništav Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zaveden kod tuženog pod brojem ... od 26.04.2018. godine. Stavom petnaestim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2055/18 od 15.09.2021. godine u stavu šesnaestom izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i reintegriše u proces rada. Stavom šesnaestim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2055/18 od 15.09.2021. godine u stavu osamnaestom (pogrešno označenom kao stav sedamnaesti) izreke i odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 733.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.000,00 dinara. Stavom sedamnaestim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara. Stavom osamnaestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenčnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23-drugi zakon) - u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, u periodu od 01.07.2014. godine do 31.08.2018. godine, po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, neprekidno radio kod tuženog na reonu Pionir, obavljajući poslove vozača lakog transporta. Tužilac je radio istovrsne poslove, sa punim radnim vremenom, kao i zaposleni kod tuženog na neodređeno vreme. Takođe, tužilac je radio i prekovremeno i u dane državnih i verskih praznika. Iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 28671-1 od 09.06.2015. godine, proizlazi da je radno mesto vozač lakog transporta sistematizovano kod tuženog i to posebno za reon Pionir u kome je tužilac radio.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u navedenom periodu neprekidno i u kontinuitetu – duže od četiri godine radio kod tuženog sa punim radnim vremenom i obavljao sistematizovane poslove, koji po prirodi i svrsi ne predstavljaju privremene i povremene poslove u smislu člana 197. Zakona o radu. Po stanovištu tog suda, radno angažovanje tužioca po ugovorima i privremenim i povremenim poslovima u ovom slučaju, ima karakter rada u radnom odnosu na neodređeno vreme, jer je tužilac bez prekida obavljao iste poslove koji su sistematizovani opštim aktom tuženog, u kontituitetu, što ukazuje da je za obavljanjem tih poslova postojala stalna potreba, odnosno da, po svojoj prirodi i svrsi, nisu privremeni i povremeni poslovi. Iz tih razloga prvostepeni sud smatra da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima zaključeni suprotno članu 197. Zakona o radu, zbog čega je, utvrdio da je tužilac, saglasno članu 32. Zakona o radu, kod tuženog, zasnovao radni odnos na neodređeno vreme dana 09.07.2014. godine, kao danom stupanja na rad po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima od 01.07.20.14. godine. Imajući u vidu da je tužiocu radni odnos na neodređeno vreme nezakonito prestao dana 31.08.2018. godine, odnosno istekom perioda na koji je bio zaključen ništav ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova broj ... od 26.04.2018. godine, a radni odnos na neodređeno vreme može se otkazati samo na zakonom propisani način, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i reintegriše u proces rada. Pored toga, navode tuženog da je kao deo javnog sektora imao zabranu zapošljavanja novih lica, ocenio je neosnovanima, zato što tuženi nije dokazao da je od nadležnog tela Vlade tražio saglasnost za zaključenje ugovora o radu na određeno sa tužiocem.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i primenom odredbi Zakona o budžetskom sistemu, kojima je zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih i upražnjenih radnih mesta, odbio tužbeni zahtev.

Prema oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio presudu prvostepenog suda i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca iz razloga bliže navedenih u obrazloženju pobijane presude.

Tuženi je, saglasno članu 2. stav 1. tačka 5) Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 54/09 ... 63/13-ispravka), korisnik javnih sredstava zbog čega se i na njega primenjuju odredbe tog Zakona. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 108 od 06.12.2013. godine) u članu 27e, dodati su stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, osim ako postoji saglasnost tela Vlade, na predlog drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva, pri čemu je primena navedene odredbe novelama Zakona o budžetskom sistemu, produžavana. Odredbom člana 105. navedenog Zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Zato se odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojim je korisnicima javnih sredstava zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta (osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog tela Vlade), prema odredbama Zakona o radu, nalaze u odnosu posebnog i opšteg zakona i derogiraju primenu člana 37. Zakona o radu, kojim je uređen preobražaj radnog odnosa – prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Sledstveno izloženom, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava, preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca. Tužilac nije mogao zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, jer je u vreme, kada je stupio na rad i u vreme kada je istekao rok iz člana 37. stav 2. Zakona o radu, bila na snazi odredba člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, kojom je tuženom bilo zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Označena odredba Zakona o budžetskom sistemu, po pravilu, da poseban zakon derogira opšti zakon, isključuje primenu člana 37. Zakona o radu, s tim što nema uslova za izuzetak, predviđen stavom 35. navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer ne postoji saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijanog prava. Odredba člana 27e stav 36. Zakona o budžetskom sistemu, na koju se tužilja poziva u reviziji, ograničava broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla i lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i po drugim osnovima kod korisnika javnih sredstava, na brojku koja ne može biti veća od 10% ukupnog broja zaposlenih. Ta odredba, po nalaženju revizijskog suda, u ovom sporu nije od značaja, jer i u slučaju da je tužilac, po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bio radno angažovana u okviru dozvoljenog broja takvih lica, to ne bi uticalo na njegov radno-pravni status u smislu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme u skladu sa članom 37. Zakona o radu, jer je primena te odredbe isključena odredbom člana 27e stav 34. u vezi člana 105. Zakona o budžetskom sistemu.

Imajući u vidu da je odbijen kao neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter zahteva.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković