U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Valjevo“, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1961/22 od 06.07.2022. godine, u sednici veća održanoj 02.03.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilja, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1961/22 od 06.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1961/22 od 06.07.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 292/21 od 04.04.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 292/21 od 29.04.2022. godine, u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., kojom je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike u ukupnoj zaradi za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 196.903,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2021. godine do isplate, kao i iznos od 39.362,07 dinara, na ime zatezne kamate obračunate do 23.12.2021. godine, kao neosnovan, u stavu drugom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje VV iz ... kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike u ukupnoj zaradi za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 201.109,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2021. godine do isplate, kao i iznos od 40.824,72 dinara, na ime zatezne kamate obračunate do 23.12.2021. godine, kao neosnovan, u stavu trećem izreke i odbijen tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime toplog obroka i regresa – razlike u ukupnoj zaradi za period od 01.04.2018. do 31.03.2021. godine, isplati iznos od 197.779,95 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2021. godine do isplate, kao i iznos od 40.383,83 dinara, na ime zatezne kamate obračunate do 23.12.2021. godine, kao neosnovan, u stavu četvrtom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka i odbijen tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tužena da im solidarno isplati na ime troškova postupka iznos od 151.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan. U stavu petom izreke presude, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotupuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011… 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilja nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su u spornom periodu bile zaposlene kod tužene na radnom mestu ... sa koficijentom za obračun i isplatu zarade za poslove koje obavljaju 6,83, te je tužena u spornom periodu tužiljama obračunavala platu množenjem koeficijenata radnog mesta i propisane osnovice, nakon čega je celokupno obračunatu platu sa uvećanjima i naknadama upoređivala sa minimalnom zaradom i potrebno dopunjavala do iznosa minimalne zarade. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da tužena tužiljama u utuženom periodu nije iskazivala topli obrok i regres u obračunskim listama, pri čemu je tužiljama u utuženom periodu osnovna neto zarada bila manja od zakonom zagarantovane zarade, pa je svoj nalaz dao u dve varijante, i to obračun na bazi zahteva tako što je obračunavao troškove za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora imajući u vidu najpovoljniji kriterijume za tuženu i važeći Posebni kolektivni ugovor u Republici Srbiji, drugu varijantu obračuna, na bazi Opšteg kolektivnog ugovora i treću varijantu na bazi Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilja prema varijanti jedan nalaza i mišljenja veštaka, a koji je prema oceni prvostepenog suda najpovoljniji za tuženu, sa pozivom na odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i odredbe člana 111. Zakona o radu, člana 118. Zakona o radu i odredbe člana 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužbeni zahtev tužilja osnovan, pa je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužilja odbio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilja odbio.

Tuženi je zdravstvena ustanova koja se u smislu Zakona o javnim službama (“Službeni glasnik RS, br. 24/91…83/14) smatra javnom službom, zbog čega se na zaposlene kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19).

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19), propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3.). Odredbom člana 3. stav 1. tog Zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Odredbom člana 4. stav 1. istog zakona, propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stav 2. istog člana zakona propisuje da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnovač Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/19, 58/20), u odredbi člana 91. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata i dela plate po osnovu radnog učinka, u skladu sa zakonom.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...113/17), u odredbi člana 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. te odredbe zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno, na osnovu odredbe člana 2. stav 2. tog zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 13. Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun isplata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u zdravstvenim ustanovama.

U konkretnom slučaju, tužilje su zaposlene kod tuženog koji se smatra javnom službom, na radnom mestu ..., pa se na utvrđivanje i obračun njihove plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijerna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto poseban zakon (Zakon o platama u državnim organima i javnim službama) propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog Zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnovač Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 96/19, 58/20) nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a to pravo nije predviđao ni prethodno važeći Posebni kolektivni ugovor („Službeni glasnik RS“, br. 106/2018). Dakle, na osnovu gore navedenih propisa, proizlazi da su primanja po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržana u koeficijentu kao jednom od elemenata plate, pa ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilja sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. To znači da tužiljama ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njihove plate, pa je to što je tužiljama u spornom periodu isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje.

Imajući u vidu sve navedeno pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilja.

Saglasno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić