Revizija je dozvoljena na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a po članu 407. ZPP u konkretnom slučaju drugostepena presuda se ne može pobijati zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po Ugovoru o radu od 22.08.2016. godine, odnosno Aneksu tog ugovora od 01.09.2016. godine zasnovala kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme uz probni rad od šest meseci, na radnom mestu viši rukovodilac ... . Neposredni rukovodilac tužilje bio je direktor tuženog BB, koji je pratio rad tužilje tokom probnog perioda i doneo sporno rešenje 31.01.2017. godine. Ovim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu pre isteka vremena probnog rada, a kao dan prestanka radnog odnosa naveden je 07.02.2017. godine. Opštim aktima tuženog nije regulisan probni rad zaposlenog i način njegovog praćenja. Prema opisu poslova radnog mesta viši rukovodilac ... je odgovoran za organizaciju i kontrolu rada zaposlenih u odeljenju ..., za izradu organizacione strukture i organizacionog rada odeljenja u skladu sa poslovnom politikom tuženog, a u skladu sa zakonom, odgovoran je za izradu finansijskog plana odeljenja ... uz prethodnu konsultaciju i saglasnost predsednika Upravnog odbora, on predlaže godišnji budžet za trening i nakon usvajanja budžeta pravi i izveštava pretpostavljene o realizaciji i svakom odstupanju od godišnjeg plana budžeta za trening i razvoj, priprema potrebnu dokumentaciju iz oblasti treninga radi ostvarivanja prava na subvencije, organizuje i koordinira centre za procenu i razvoj zaposlenih, sarađuje sa lokalnim trenerima u distributivnim centrima radi realizacije godišnjeg plana treninga, vrši izmene i dopune Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta, odgovoran je za izradu procedura u okviru odeljenja ... i procene efikasnosti organizacije zaposlenih, izrađuje i učestvuje u implementaciji pravila i procedura za trening i razvoj, odgovoran je za organizaciju politike tuženog vezanog za unapređenje rada i radnog učinka, treninga, unakrsnih treninga, novih radnih mesta i drugih zadataka rukovođenja i upravljanja radom i radnim učinkom, odgovoran je za kontrolu i organizaciju kadrovske evidencije, isplate zarada i socijalnog osiguranja, za promene u upravljanju strategijskim načelima ..., planira, sprovodi i koordinira lokalne i integracione treninge u skladu sa poslovnom strategijom tuženog, odgovoran je za implementaciju alata i metoda za procenu angažovanja zaposlenih, vrši koordinaciju procesa procene radnog učinka i MMP procesa za definisane ciljne grupe i u skladu sa definisanim rokovima, izveštava direktora tuženog o rezultatima procene radnog učinka i godišnjim rezultatima MMP procesa i daje predloge za kvalitativno poboljšanje procesa, izrađuje izveštaje za pretpostavljene, učestvuje u proverama kod državnih organa, prati propise, rukovodi i kontroliše rad odeljenja za ..., vrši kontrolu i praćenje radnih procesa i izveštava pretpostavljene o bilo kakvim nepravilnostima, obavlja i ostale poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je probni rad služio poslodavcu da izvrši proveru osobina i radnih sposobnosti tužilje za obavljanje poverenih poslova. Obzirom na složenost i strateški značaj radnog mesta, stručnost i radnu sposobnost zaposlene od trenutka stupanja na rad pratio je direktor društva, kao njen neposredni nadređeni. U toku trajanja probnog rada utvrđeno je da tužilja pre isteka ugovorenog probnog rada nije pokazala odgovarajuće znanje i sposobnosti za blagovremeno, ažurno i kvalitetno obavljanje poslova za koje je zasnovan radni odnos. Od nje se očekivalo da će svojom angažovanošću, sugestijama, kao i sprovođenjem kompanijskih standarda održati i unaprediti efikasnost i produktivnost u odeljenju ..., kao i drugih odeljenja u okviru kompanije. Očekivalo se da će raditi na poboljšanju svog radnog učinka, a posebno uvažavajući savete i instrukcije nadređenog. Ona nije doprinela svojim angažovanjem sistematičnom i blagovremenom sprovođenju procesa koji se tiču razvoja i usavršavanja zaposlenih. Nasuprot očekivanjima, na redovnim dvonedeljnim sastancima uprave društva u okviru kojih su se razmatrala pitanja upravljanja kadrovima, delovala je pasivno, nezainteresovano i nepripremljeno za bilo kakvu diskusiju, iako je u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca odgovorna za organizaciju politike preduzeća vezano za unapređenje rada i radnog učinka zaposlenih, kao i promene u upravljanju strategijskim načelima ... poslodavca. Otežavajuću okolnost predstavlja izostanak inicijative da primeni ili da se izjasni o VCP planu – poslovnoj strategiji kompanije koja obuhvata i aspekt ..., da sudeluje u razrešavanju otvorenih pitanja koja se tiču finansijskog plana, odnosno budžeta za zarade, a u više navrata je propustila da ispoštuje rokove postavljene od strane nadređenog, što je nedopustivo za tako visoku rukovodeću poziciju.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je tuženi propustio da dokaže da su postojali jasni, konkretni i obrazloženi kriterijumi i standardi koje je tužilja terebala, a nije ispoštovala u toku probnog rada. Ovakav propust tuženog, kao i sadržina obrazloženja rešenja u smislu odredbi članova 36. i 185. Zakona o radu, onemogućuju sud da na pouzdan i prihvatljiv način utvrdi da li je bilo nedostataka u radu tužilje u toku trajanja probnog rada i u čemu se oni sastoje. Takođe, odsustvo propisivanja procedure i načina praćenja probnog rada, kao i pisanog obaveštenja o nedostacima u radu i naloga u svrhu poboljšanja rada, čine otkaz nezakonitim.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova zasnovane su na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema sadržini člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o radu koji je otkazan spornim rešenjem, ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1.); probni rad može da traje najduže šest meseci (stav 2.); pre isteka vremena za koje je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3.); zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4.).

Odredbom člana 175. tačka 4. Zakona o radu propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog.

Po navedenim zakonskim odredbama ugovaranje probnog rada kod ugovora o radu zaključenog na neodređeno vreme, kao što je to učinjeno u konkretnom slučaju, predstavlja zasnivanje radnog odnosa pod raskidnim uslovom. Raskidni uslov je događaj ( činjenica ili okolnost) čije nastupanje dovodi do prestanka dejstva pravnog odnosa koji je zasnovan.

Po činjeničnom utvrđenju radno mesto za koje je tužilja zasnovala radni odnos je od strateškog značaja za rad tuženog, pa je probni rad ugovoren u svrhu provere stručnosti, umeća i inicijative tužilje, koju je neposredno vršio direktor tuženog. Imajući u vidu složenost i sadržinu radnih obaveza koje je tužilja preuzela po zaključenom ugovoru, činjenicu da je njen rad praćen u periodu od zaključenja ugovora 01.09.2016. godine do donošenja spornog rešenja 31.01.2017. godine, kao i navedene razloge za otkaz, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da se zakonitost pobijanog rešenja ne može ispitati.

U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da kod tužilje nije primećena inicijativa i stepen angažovanosti potreban da bi nastavila rad kod tuženog, da je propuštala da poštuje rokove, što je nedopustivo za tako visoku rukovodeću poziciju. Stoga, činjenica da tuženi nije doneo opšte akte kojima bi standardizovao pokazatelje uspešnosti obavljanja rukovodećih poslova ne isključuje mogućnost ocene zakonitosti pobijanog rešenja u postupku sudske kontrole, posebno imajući u vidu zakonom predviđenu pravnu formu radnog angažovanja za koju su se stranke opredelile prilikom zasnivanja radnog odnosa tužilje. Zakonodavac nalaže poslodavcu dužnost da obrazloži otkaz ugovora o radu, što je u konkretnom slučaju tuženi i učinio. Obrazloženje sporne odluke nije izostalo, jasno je i omogućuje ispitivanje njene zakonitosti. Jasno je koje lice je pratilo rad tužilje, kao i u kojim segmentima ovaj rad nije zadovoljio zahteve tuženog, pa je omogućena sudska kontrola načina i razloga formiranja ugovorenog raskidnog uslova.

Kada je otkaz dat od strane poslodavca u toku trajanja probnog rada, ne postoji obaveza poslodavca da u smislu odredbi člana 179. stav 1. tačka 1. i člana 180a Zakona o radu zaposlenog pismeno upozori o nedostacima u radu i da mu ostavi rok za poboljšanje rezultata rada. Radno umeće koje je tužilja pokazala u toku probnog rada nije zadovoljilo zahteve posla radnog mesta za koje je zasnovala radni odnos i očekivanja poslodavca, direktor tuženog je kao lice koje je pratilo rad tužilje i ovlašćeno lice u skladu sa članom 192. Zakona o radu doneo pobijano rešenje, ispoštovan je zakonom predviđeni otkazni rok i označeno da tužilji prestaje radni odnos kod tuženog 07.02.2017. godine, pre isteka ugovorenog perioda probnog rada, pa nema činjenica koje sporno rešenje čine nezakonitim.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je o troškovima celog postupka. Tuženom su priznati troškovi koji su bili potrebni za uspeh u parnici, u granicama opredeljenog zahteva. Dosuđeni iznos sastoji se od nagrade za sastav podneska od 24.10.2022. godine u iznosu od 16.500,00 dinara zastupanja na dva održana ročišta 05.04.2022. godine i 27.10.2022. godine od po 18.000,00 dinara, te zastupanja na odloženom ročištu 29.10.2021. godine od 9.750,00 dinara. Tuženog na preostalim ročištima za koje traži naknadu troškova po AT nije zastupao punomoćnik advokat, pa mu ovi troškovi ne pripadaju. Tuženi nije priložio račun o naknadi troškova punomoćniku advokatu, kao dokaz da je plaćen porez na dodatu vrednost, pa mu na osnovu odredbi člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“ br. 84/2004 ... 138/2022) ni po ovom osnovu troškovi nisu priznati.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić