.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4103/2019
24.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Milena Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP .. Kuršumlija, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi isplate naknade zarade za prekovremeni rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 171/2019 od 23.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 171/2019 od 23.09.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 171/2019 od 23.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1814/2017 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete u vidu neisplaćenih zarada za rad duži od punog radnog vremena, za period od januara 2014. godine do avgusta 2015. godine, isplati ukupan iznos od 296.884,92 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima utvrđenim izrekom, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda, počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda da postupa po tužbenom zahtevu tužioca. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 171/2019 od 23.09.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. stav 1. ZPP.
Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir da je pitanje isplate naknade troškova za rad na terenu, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi i da su, u tom smislu, obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva, u skladu su sa sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava (odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3740/19 od 25.12.2019. godine), s obzirom na izraženi pravni stav nižestepenih sudova, da je tužilac pored dodatnog koeficijenta od 20% ostvarivao i naknadu troškova za rad na terenu, te da ta naknada koju je tužilac ostvarivao kod poslodavca isključuje dodatak za prekovremeni rad, tako da u ovom slučaju nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime prekovremenog rada podneta je sudu 13.06.2017. godine.
S obzirom da se u konkretom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, te da vrednost predmeta spora od 296.884,92 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
