.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4107/2023
31.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj „AIR Serbia“ Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 160/23 od 02.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 31.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 160/23 od 02.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 160/23 od 02.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 414/20 od 12.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime dela neisplaćene osnovne zarade za period od avgusta 2006. godine zaključno sa januarom 2008. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od označenih datuma dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 160/23 od 02.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 414/20 od 12.07.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda pravila postupka.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-dr. zakon) – u daljem tekstu: ZPP, koji se primenjuje po članu 506. stav 2. ZPP, imajući u vidu da je tužba podneta 07.05.2008. godine, a da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2055/20 od 07.08.2020. godine ukinuta presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 682/17 od 07.06.2018. godine.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse, a tužilac uz reviziju nije priložio odluke u kojima je izražen drugačiji pravni stav od pravnog stava izraženog u pobijanoj drugostepenoj presudi
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 07.05.2008. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
