.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4111/2019
17.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovo Krtinić, advokat iz ..., protiv tuženog „ENERGOTOK“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Strahinja Stojković, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1081/18 od 05.06.2019. godine, u sednici održanoj dana 17.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1081/18 od 05.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 432/2016 od 26.09.2017. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je bio zaposlen kod tuženog u periodu od 28.08.2008. godine do 15.04.2009. godine. U stavu drugom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike zarade, za period od avgusta 2008. godine do aprila 2009. godine, isplati ukupan iznos od 35.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačno opredeljeni mesečni iznos. U stavu trećem izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplati iznos od 12.320,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu četvrtom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od avgusta 2008. godine do aprila 2009. godine. U stavu petom izreke, odbijen je zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka. U stavu šestom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 279.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1081/18 od 05.06.2019. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 432/2016 od 26.09.2017. godine. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi. U stavu trećem izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji tužioca u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka u sadržini revizije nije konkretno ukazano.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u toku grejne sezone 2008/09 godine bio na radu u kotlarnici ... „...“, a na koje poslove je upućen od strane tuženog, po usmenom nalogu. Za izvršeni rad tuženi je isplatio tužiocu naknadu u iznosu od 120,00 dinara po satu, a nakon što je grejna sezona završena tužilac više nije radio pri navedenoj ... . Iz sadržine Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 21.01.2008. godine proizlazi da ne postoji kao sistematizovano radno mesto ... kod tuženog.
Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog, kao i tužbene zahteve za isplatu razlike zarade, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor i uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i socijalno osiguranje. Ovakvu odluku drugostepeni sud je potvrdio u žalbenom postupku, prihvatajući razloge prvostepenog suda.
Revizija tužioca nije osnovana.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac u grejnoj sezoni 2008/09 upućen u ... „...“ radi održavanja sistema grejanja objekata, međutim, ne po osnovu ugovora o radu, kako to neosnovano stoji u sadržini revizije, već po osnovu ugovora o delu. Pravni odnos između tužioca i tuženog, dakle, nije bio radnopravnog karaktera, već je uspostavljen prema opštim pravilima obligacionog prava. U tom smislu, tužilac kao poslenik je obavio ugovorene poslove po usmenom nalogu tuženog i za to je primio ugovorenu naknadu. Stoga, nije bilo osnova da se tužiocu dosude naknade iz radnog odnosa, budući da radni odnos kod tuženog nije zasnovan, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.
Pravo na zaradu i pravo na naknadu regresa godišnjeg odmora, te pravo na uplatu doprinosa po osnovu ugovora o radu predstavljaju prava koja su po Zakonu o radu predviđena u korist zaposlenog. Uslov ostvarivanja ovih prava je položaj zaposlenog, koji se u smislu člana 34. stav 1. Zakona o radu stiče danom stupanja na rad kod poslodavca. Tužilac nikada nije stupio na rad kod tuženog, već je sa tuženim zaključio usmeni ugovor o delu sa svim pravnim posledicama koje proizlaze iz ovog imenovanog pravnog posla u smislu člana 600. Zakona o obligacionim odnosima. Za obavljeni posao tužilac je primio ugovorenu naknadu. Otuda, nema pravo na zaradu u smislu člana 104. Zakona o radu, naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 118. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, te pripadajuće doprinose za obavezno osiguranje u skladu sa posebnim zakonom iz ovih oblasti.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio kao neosnovanu reviziju tužioca.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
