U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Antić, advokat iz ..., protiv tuženog PD „KNAUF INSULATION“ d.o.o, Beograd, Radna jedinica ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/2018 od 04.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/2018 od 04.06.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 21/18 od 16.07.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2007. godinu isplati iznos od 115.668,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2008. godine do isplate, a stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene otpremnine isplati iznos od 45.545,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog i obavezan je tužilac da tuženom na ime vraćanja isplaćene naknade po osnovu ugovora o vršenju ... i drugih usluga od 19.08.2008. godine, po kome nije izvršio svoje ugovorne obaveze, isplati ukupan iznos od 1.267.394,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 160.981,71 dinar od 09.10.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 208.358,00 dinara od 04.11.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 220.447,43 dinara od 04.12.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 217.680,64 dinara od 12.01.2019. godine do konačne isplate; na iznos od 228.620,69 dinara od 10.02.2009. godine do isplate i na iznos od 231.305,49 dinara od 05.03.2009. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu na ime manje isplaćene naknade na ime pružanja ... usluga isplati za januar mesec 2009. godine iznos od 92.209,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2009. godine i za februar mesec 2009. godine iznos od 92.209,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.03.2009. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu na ime kursne razlike prilikom isplate naknade za pružene ... usluge za period od 01.09.2008. godine do 28.02.2009. godine isplati iznos od 15.338,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2009. godine do isplate. Stavom šestim izreke, utvrđeno je da troškovi parničnog postupka tužioca AA iznose 75.264,00 dinara, a da troškovi tuženog PD „KNAUF INSULATION“ d.o.o, Beograd iznose 349.161,00 dinara i tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 273.897,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2684/2018 od 04.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, a preinačena je u stavu prvom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2007. godine isplati iznos od 115.668,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2008. godine do isplate i odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je traženo da se obaveže tužilac da tuženom na ime vraćanja isplaćene naknade po osnovu Ugovora o vršenju ... i drugih usluga od 19.08.2008. godine, isplati iznos od 1.267.394,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 160.981,71 dinar od 09.10.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 208.358,00 dinara od 04.11.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 220.447,43 dinara od 04.12.2008. godine do konačne isplate; na iznos od 217.680,64 dinara od 12.01.2019. godine do konačne isplate; na iznos od 228.620,69 dinara od 10.02.2009. godine do isplate i na iznos od 231.305,49 dinara od 05.03.2009. godine do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime manje isplaćene naknade na ime pružanja ... usluga isplati za januar mesec 2009. godine iznos od 92.209,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2009. godine od isplate i za februar mesec 2009. godine iznos od 92.209,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.03.2009. godine do isplate. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu, na ime kursne razlike prilikom isplate naknade za pružene ... usluge za period od 01.09.2008. godine do 28.02.2009. godine, isplati iznos od 15.338,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2009. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 171.412,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu koji se odnosi na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

U smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ispitao presudu donetu u drugom stepenu u pobijanom delu po reviziji koja je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ovog zakona i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... i na njegov zahtev je došlo do sporazumnog raskida radnog odnosa sa danom 31.08.2008. godine. Preostali deo godišnjeg odmora za 2007. godinu (15 dana), tužilac je bio dužan da iskoristi zaključno sa 30.06.2008. godine, ali to nije učinio. Po prestanku radnog odnosa, tužilac je bio angažovan kod tuženog po ugovoru o vršenju ... i drugih usluga. Taj ugovor je zaključen 31.08.2008. godine.

Prvostepeni sud je smatrao da je osnovan zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, isplati iznos od 115.668,60 dinara.

Po nalaženju drugostepenog suda, odluka prvostepenog suda o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2007. godinu, zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je u tom delu preinačena tako što je ovaj zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Tužiocu je radni odnos sa tuženim prestao na osnovu sporazumnog raskida, i to po tužiočevom zahtevu. Drugostepeni sud je ocenio da na strani tuženog nema krivice zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora tužioca, te nema ni osnova za obavezivanje tuženog na naknadu štete tužiocu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2007. godinu, u smislu člana 76. Zakona o radu.

Neosnovano se revizijom osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 68. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/2005, 61/2005, 54/2009), propisano je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Stavom 4. istog člana, propisano je da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

Odredbom člana 76. Zakona o radu, propisano je da ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema citiranom, za nastanak ovog prava zahteva se krivica poslodavca. U sprovedenom postupku, tužilac nije dokazao da mu je od strane poslodavca bilo uskraćeno pravo na korišćenje godišnjeg odmora iz 2007.godine. Nasuprot shvatanju tužioca kao revidenta, pravilno je drugostepeni sud zaključio da na strani tuženog kao poslodavca nema krivice zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, te ni uslova za primenu člana 76. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana u pobijanju pravnosnažne presude.

Zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, odbijen je kao neosnovan, s obzirom da tužilac izjavljenom revizijom nije postigao uspeh.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić