Rev2 41/2023 3.19.1.25.1.4; 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 41/2023
22.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Grbović, advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko preduzeće „Novi Sad“, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2756/22 od 27.09.2022. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2756/22 od 27.09.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2756/22 od 27.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2139/2020 od 05.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca delimično usvaja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.10.2017. godine do 31.12.2019. godine, isplati iznos od 943,91 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2020. godine do isplate, kao i iznos od 239,44 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 30.09.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 943,91 dinar za dan 30.09.2020. godine. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2756/22 od 27.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužioca delimično usvojio, pa je preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2139/20 od 05.04.2022. godine, tako što je tuženi obavezan da tužiocu po tom osnovu isplati iznos od 53.300,00 dinara, sa zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca po tom osnovu preko dosuđenog a do traženog iznosa od 161.500,00 dinara, odbijen. Stavom drugim izreke, žalba tužene je odbijena i potvrđena je navedena presuda u usvajajućem delu i u preostalom delu odluke o troškovima postupka. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 5.940,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog uskraćenog prava na zaradu u granicama mase sredstava za zarade predviđenoj Programima poslovanja koje je tuženi donosio za svaku od utuženih godina uz saglasnost osnivača, na osnovu planiranih a ne utrošenih sredstava za zarade, a pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse u primeni Zakona o privremenom uređivanju osnovice za obračun i isplatu plata odnosno zarade i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“, br.116/2014). Revizijom revidenta osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Revident uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stavom kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.10.2020. godine a vrednost predmeta spora je 944.000,00 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku, kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije, i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmete spora, kao vrenost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva dok, u smislu odredbe stava 2. te odredbe Zakona, kamata, ugovorna kazna i ostala sporedne traženja, kao i parnični troškovi, ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Tuženi je reviziju izjavio i protiv dela odluke drugostepenog suda kojim je preinačena odluka o troškovima parničnog postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegov glavni zahtev , pa je revizija nedozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je preinačena odluka o sporednom a ne o glavnom zahtevu stranke.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić