U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se paušalno ukazuje revizijom tuženog. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, koja u smislu člana 407. stav 1. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu br. .. od 02.03.2015. godine, za period od 05.03.2015. do 30.04.2015. godine, za obavljanje poslova – „...“. Nakon toga, tužilja je sa tuženim zaključivala više sukcesivnih ugovora o radu po kojim je u kontinuitetu radila do 31.12.2016. godine. Potom je za iste poslove dana 01.01.2017. godine zaključila ugovor o radu br. .., na određeno vreme zbog potrebe realizacije projekta po ugovoru broj .., a aneksima navedenog ugovora tužilji je produžavano trajanje radnog odnosa na određeno vreme, po kojima je tužilja bez prekida radila na istom radnom mestu, te je poslednji u nizu bio Aneks br. .. od 24.05.2021. godine kojim je određeno da je tužilja u radnom odnosu do 30.06.2021. godine. Aneksima je konstatovano da se ugovor o radu menja zbog potrebe realizacije projekta po taksativno navedenim ugovorima. Rešenjem tuženog br. .. od 26.08.2021. godine utvrđeno je da tužilji prestao radni odnos 30.06.2021. godine, kao danom isteka vremena na koje je ugovor o radu zaključen. Iz iskaza tužilje je utvrđeno da je sve vreme radila na istom radnom mestu, istu vrstu poslova i da joj nikada nije rečeno da se ugovor o radu produžavao zbog realizacije projekta.

Na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, pozivom na odredbe člana 33. i 37. Zakona o radu, zaključili da ugovor o radu na određeno vreme br. .. od 02.03.2015. godine ne sadrži osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, te su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, nalazeći da je tužilja stekla status zaposlenog na neodređeno vreme još prilikom zaključenja prvog ugovora, stupanjem na rad kod poslodavca. Ističu da je tužilja sve vreme obavljala iste poslove, te da aneksi ugovora o radu nisu zaključivani ni zbog povećanog obima posla niti radi realizacije projekta, već je potreba za poslovima tužilje bila stalna. Na temelju tako iznetih razloga, nižestepeni sudovi poništavaju kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji utvrđen prestanak radnog odnosa i utvrđuju da je tužilja sa danom 06.03.2017. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, te obavezuju tuženog da tužilju vrati na poslove koje je obavljala do prestanka radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepene odluke donete pravilnom primenom materijalnog prava.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, u skladu sa odredbom člana 37. Zakona o radu, kada za to postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Radni odnos zasnovan na određeno vreme, u skladu sa stavom 2. iste odredbe, ne može trajati duže od 24 meseca. Izuzeci od vremenskog ograničenja trajanja radnog odnosa na određeno vreme propisani su odredbom istog člana u stavu 4. Jedan od izuzetaka, propisan u tački 2., jeste rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog sve vreme obavljala iste poslove i to „...“. Imajući u vidu da je tužilja te poslove obavljala kod tuženog sve vreme od stupanja na rad 05.03.2015. godine do dana prestanka radnog odnosa 30.06.2021. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je potreba za poslovima tužilje bila stalna, i da nije reč o povećanom obimu posla koji je iziskivao angažman tužilje, te da nije postojao osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i da je došlo do zloupotrebe institututa radnog odnosa na određeno vreme od strane tuženog poslodavca.

Revizijom tuženog ukazuje se da je tužba u ovoj pravnoj stvari morala biti odbačena jer je podneta protekom zakonom predviđenog roka iz čl. 195 Zakona o radu. Revident ukazuje da nije uzeta u obzir činjenica da je tužilji radni odnos na određeno vreme produžavan radi realizacije odgovarajućih projekata. S tim u vezi, revident smatra da nisu nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, u smislu odredbe člana 37. stav 4. tačka 2. Zakona u radu. Stanovište je revidenta da vrsta posla koju zaposleni na određeno vreme obavlja nije od uticaja na osnov zasnivanja radnog odnosa, već je osnov za zasnivanje radnog odnosa pre svega povećanje obima posla, a potom i završetak rada na projektima čije je vreme bilo unapred određeno.

Neosnovan je revizijski navod tuženog da je tužba podneta protekom zakonom propisanog roka. Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je dana 28.06.2021. godine, a tužba je podneta dana 02.08.2021. godine, svakako u okviru zakonom propisanog roka od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Shodno odredbi čl. 37 st. 6. Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno zaključen suprotno odredbama ovog zakona, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Sledi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme samim zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme protivno odredbama Zakona o radu, dakle i pre nego što joj je aneksima ugovora produžavan radni odnos pozivanjem na potrebu realizacije projekata. Stoga nema mesta ni primeni izuzetka propisanog odredbom čl. 37 st. 4 tač. 2. Zakona o radu, shodno kom ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i za period duži od 24 meseca za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, a najduže do završetka projekta. Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode tuženog i našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost drugostepene presude.

U skladu sa iznetim razlozima odlučeno je kao izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić