.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4139/2019
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Popović, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Petefi“ iz Temerina, čiji je punomoćnik Miloš Srećković, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 944/19 od 06.06.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 944/19 od 04.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 944/19 od 06.06.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 944/19 od 04.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 27/16 od 20.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tuženog, u periodu od 21.06.2011. godine 01.11.2012. godine, da se zabrani svako dalje zlostavljanje odnosno ponavljanje zlostavljanja, da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti isplati iznos od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2016. godine do isplate, da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete- troškova lečenja isplati iznos od 9.838,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.990,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 944/19 od 06.06.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž1 944/19 od 04.11.2019. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je delimično preinačena tako što je utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tuženog, u periodu od 21.06.2011. godine 01.11.2012. godine, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i prava ličnosti, isplati iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2018. godine do isplate i na ime naknade materijalne štete- troškova lečenja isplati iznos od 9.838,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2012. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za nakandu troškova parničnog postupka i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 361.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.Stavom trećim izreke u preostalom delu je žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013- OUS, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), pa je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, a u delu koji se odnosi na potraživanje u novcu (naknadu štete) član 403. stav 3. ZPP.
Kako se u ovom slučaju, u delu za ostvarenje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Kako je, dakle, revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese, činjenica da je odluka o tužbenom zahtevu pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća- sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
