.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 414/2022
03.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Kukureković advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Pčelica“ iz Niša, čiji je punomoćnik Tanja Savić advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3453/2021 od 17.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3453/2021 od 17.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3453/2021 od 17.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 987/2021 od 10.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime manje isplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od 19.12.2014. godine do 10.12.2017. godine isplati iznos od 195.471,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbenii zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime manje isplaćene naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 19.12.2014. godine do 19.12.2017. godine isplati iznos od 104.149,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.845,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3453/2021 od 17.11.2021. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 987/2021 od 10.05.2021. godine u stavu prvom i drugom izreke, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.345,00 dinara, dok je zahtev za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa do iznosa od 116.845,00 dinara odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno članu 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao i pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacinog suda od 12.03.2019. godine, da koeficijent plate za zaposlene u javnim preduzećima ili ustanovama koje su osnovane u oblasti fizičke kulture sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Iz tih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 27.12.2017. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 299.620,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
