.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 415/2019
16.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Pešić advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Užice, Organizaciona jedinica Doma zdravlja Užice, čiji je punomoćnik Neđo Jovanović, advokat iz ..., radi isplate uvećane zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1240/18 od 16.10.2018. godine, u sednici održanoj 16.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1240/18 od 16.10.2018. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1240/18 od 16.10.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova za odgovor na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 57/18 od 08.03.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji, za period od februara 2015. godine zaključno sa oktobrom 2016. godine, isplati ukupan iznos od 149.197,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačno označenog mesečnog iznosa u izreci od dospelosti, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 53.068,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1240/18 od 16.10.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra posebnom primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. U pobijanoj drugostepenoj presudi je izražen pravni stav da tužilja kao predstavnik reprezentativnog sindikata ima pravo na uvećanu zaradu na osnovu člana 129. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“ br. 1/15) i upućujuće odredbe člana 108. st. 1. i 3. Zakona o radu. O pravu zaposlenih na uvećanu zaradu, pravnoj prirodi ovog potraživanja i pitanju rokova za podnošenje tužbe, sudovi su odlučili u skladu sa ujednačenom sudskom praksom i pravnim shvatanjima, tako da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava. U reviziji se ne prilažu dokazi i ne ukazuje na suprotne odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa je iz navedenih razloga odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 24.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 149.197,86 dinara.
Kako se u konketnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilje za dosuđivanje troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
