.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 415/2022
18.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., koje zastupa punomoćnik Snežana Čočanović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Priština, sa sedištem u Gračanici, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi isplate razlike otpremnine i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2019 od 27.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2019 od 27.11.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 632/18 od 27.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi stav 4. rešenja tuženog v.d. direktora Doma zdravlja Priština, sa sedištem u Gračanici br. .., br. .., br. .. od 28.12.2015. godine o isplaćenoj otpremnini, kao nezakonita, i da se obaveže tuženi Dom zdravlja Priština (sada u Gračanici) da tužiocima na ime neisplaćene razlike otpremnine, isplati i to: tužilji AA iznos od 185.400,25 dinara, tužilji BB iznos od 126.342,50 dinara, tužilji VV iznos od 290.242,31 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.12.2015. godine do konačne isplate, u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da su tužbe tužilaca GG, DD i ĐĐ za isplatu razlike otpremnine, povučene. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade štete na ime manje isplaćene minimalne zarade, za period od 01.03.2013. do 31.12.2015. godine, isplati svakom tužiocu iznos od po 403.444,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u mesečno opredeljenim iznosima bliže navedenim u ovom stavu izreke, kao i da se obaveže tuženi da tužiocima na iznos obračunate, a neisplaćene minimalne zarade izvrši obračun i isplatu svih vrsta poreza i doprinosa odgovarajućim fondovima po najpovoljnijim uslovima na dan uplate, a prema utvrđenim stopama i osnovici koja važi na dan uplate, a na iznos od po 403.444,00 dinara, sve u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2331/2019 od 27.11.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i žalba tužilaca AA BB, VV, GG, DD i ĐĐ u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i četvrtom izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 374. stav 1. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa podneta je 02.03.2016. godine.
Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, a
vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako je revizija tužilaca odbačena, odbijen je njihov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
