Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

U reviziji se ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Međutim, zbog navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da nije ista propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1-3 ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu, od 16.10.2006. godine, koji je naknadno izmenjen aneksima ugovora o radu od 14.08.2003. godine, 08.07.2008. godine i 03.04.2009. godine. Tužilac je obavljao kod tuženog poslove ... u RJ DC ..., Odeljenje ... distributivni centar, Sektor ... . Tuženi je u periodu od 29.05.2014. godine do 22.08.2014. godine sačinio sedam izveštaja o vanrednom događaju kojima su konstatovani propusti u radu tužioca i u vezi sa njima je dana 27.08.2014. godine tužiocu dato upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu ili izricanju druge mere. Na to upozorenje primljeno dana 28.08.2014. godine tužilac se izjasnio dana 04.09.2014. godine. Rešenjem tuženog od 28.08.2014. godine tužilac je udaljen sa rada, a rešenjem broj .. od 22.09.2014. godine tužiocu je shodno članu 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu u vezi sa članom 70. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora zbog povrede radne obaveze učinjene neblagovremenim, nesavesnim ili nemarnim izvršavanjem radnih obaveza otkazan ugovor o radu broj .. od 16.10.2006. godine sa aneksima zaključenim dana 08.07.2008. godine, 03.04.2009. godine i 14.08.2013. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Osporeno rešenje od 22.09.2014. godine doneto je na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tač.1. i 5. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05...75/14) je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a tačkom 5. ovog stava - ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Odredbom člana 70. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog je predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvrši radnu obavezu u vezi ugovora o radu koji je zaključio.

U sudskom sporu zakonitost rešenja se ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema tome, kako su u konkretnom slučaju utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje doneto u zakonito sprovedenom postupku, imajući u vidu da je njegovom donošenju prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 1. kao i 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, a u vezi člana 70. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog u smislu člana 180. tog zakona zbog povreda radne obaveze učinjenih kontinuiranim nemarnim i nesavesnim radom, konstatovanim u okviru upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i u obrazloženju predmetnog rešenja, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Dakle, kako je tužilac u periodu od 29.05.2014. godine do 22.08.2014. godine učinio povredu radne obaveze na poslovima na kojima je bio radno angažovan, to je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca radi poništaja kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i vraćanju na rad.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se ukazuje da u činjeničnom opisu povrede radnih obaveza koje se tužiocu stavljaju na teret, tuženi nije naveo radnje izvršenja povreda radnih obaveza, s obzirom na to da iste proizlaze iz uvida u izveštaje o vanrednim događajima, koji su navedeni u obrazloženju osporenog rešenja. Isto tako, nisu od uticaja navodi revizije kojima se ukazuje da sud nije imao uvid u citirano upozorenje i da nije mogao dati osnovanu ocenu zakonitosti osporenog rešenja, s obzirom na to da se ovaj sud u rešenju Rev2 1965/2020 od 09.09.2021. godine izjasnio u pogledu upozorenja, kao i da iz tužiočevog izjašnjenja na upozorenje proizlazi da se izjasnio u vezi sa izveštajem o vanrednom događaju, a navedenim u obrazloženju osporenog rešenja.

Prema tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković